Bajden je spustio ručnu, Amerika kreće u opasnu avanturu koja može kobno da se završi!

Šta predstavlja americka spoljna politika pod Bajdenovom administracijom, u kojoj meri ona predstavlja kontinuitet sa onim što je činila Trampova administracija, a u kojoj je to diskontinuitet večeras govore Milan Mišić, bivši odgovorni urednik lista "Politika" i dopisnik iz Vašingtona, dr Sanja Arežina, jedna od naših najvećih stručnjaka za Kinu i diplomata Zoran Milivojevićem.

- Bolja reč je povratak na ranije stanje. Činjenica da su u Bajdneovom spoljnopolitičkom timu ličnosti koje su nam poznate iz Obamine ere navele su mnoge da zaključe da će ovo biti "treći Obamin mandat. To što je držao govor u Stejt dipartmentu je poruka, on je najavio povratak profesionalnih diplomata, što je dočekano kao olakšica za američke sveznike. Bajdenova spoljna politkika će biti u američkom interesu, ali trba biti svestan da se svet promenio,ali Amerika se "vratila", ali saveznicima SAD to odgovara, uz napomenu d ainteresi ne moraju da se 100% poklapaju, kaže Mišić.

- Ne mislim da se radi o novom hladnom ratu SAd i Kine, da je ostao Tramp možda bi se desilo. Tramp je vezao ruke Bajdenu da ne može da napravi nagli zaokret. Prvi znaci Bajdenove spoljne politike su bili da Kinu gledaju kao konkurenta a ne rivala, Rusija im je rival. To znači da sa Kinom treba sarađivati, Amerika je svesna da je nemoćna jer je Kina ranije imala ras i prestigla negde Ameriku. Očekujem da će se politika SAD svesti na politiku konnkstruktivnog angažmana i obuzdavanje Kine, i zato im je bitna sarandja sa Evropom i ostalim državama, s asvima koji su se razočarali u politiku Trampa. Gledaćemo novi odnos SAD prema Kini, uz kontrolu Republikanaca, što govori da će Bajdenova administracija bila jako obazriva. Bajden će se vratiti na neku opštu formu zalaganje za ljudska prava, tako da će tema za odnose sa Kinom biti Hong Kong, Sinđang, Južno kinesko more, Severna Koreja. Amerika i Kina biće i partneri i konkurenti, kaže Arežina.

- Sigurno je da u translatlantskim odnosima ima vraćanja na ranije i sa savezništo u punom smislu reči. u Minhenu smo videli oduševljene Evropljana, imaćemo koordinaciju o nekim globalnim pitanjima. Ali je promenjen mehanizam Tramp je korostio ekonomiju, a Bajden se što se tiče Kine vraća na ideologiju, i tu smo najbliže hladnom ratu, ali se taj mehanizam koristi i kada je reč o Evropi. Bajden će više da koristi vojnu silu, NATO će biti ključna usporovđenu spoljnopilitičkih ciljeva, posebno sa Rusijom. U tom smislu ćemo imati potpuni reset i nastavak politike pre Trampa. To će biti ideologija i vojna sila, kaže Milivojević.

- Nije tajna da se Tramp nije slagao sa Angelom Merkel, posebno zbog odnosa sa NATO, on je smatrao da seu evropske članice dužne Americi. A amerika i Kina su i prijatelji i neprijatelji. Novi hladni rat bio bi potpuno drugačiji od starog. Stvari su mnogo komplikovanije, pogledajte da Amerika najgore prolazi, tu je otrkiveno da Amerika više od 90% svojih antibiotika uvozi iz Kine, to su stvari koje ne mogu tako lako da se raskinu. Gladno rivalnstvo je u tehnologijama. Bajden i njegov tim moraće da pronalaze neke nove metode. Moraju ida reše pitanje da li će ostati ili otići iz Avganistana, tamo je Amerika potrošila do sad 2.000 milijardi dolara. Tamo je sad 2.500 američkih vojnika i oko 7.500 NATO vojnika, a ništa nisu uradili, samo su dobili talibane. Tanjna njihovog uspeha je to što su oni uvek bili slabi da bi pobedili a jaki da bi izgubili, kaže MIšić.

- Kina po pitanju saveznika najviše može da se osloni na sebe. Imaju dobru saradnju sa Rusijom, ali dominantsnost KIne plaši susede. Kina je od početka 80-tih ušla u period modernizacije, a početkom 21. veka je krenula sa modernizacijom vojske, što je privuklo pažnju. Ali oni sad manje pominju inicijativu Pojas i put, taj proijekat e dosta doprineo promovisanju Kine kao odgovorne sile. Kina sada želi da razvija unutrašnje tržište, i da proizvodi visokotehnološke proizvode za svoju srednju klasu. Oni planiraju da do 2049. ostvare "kineski san", odnosno državu blagostanja za svoje građane, na 100 godina osnivanja KP Kine, kaže Arežina.

- Evropa nema interesa sa sukob sa Rusijom, jer će ona biti žrtva. Ameria sad naglašeno insistira na NATO Rusija ne može da bude rival kao Kina u ekonomiji, ali u vojnom smislu da, i Amerikanci će učiniti da im Rusija bude razlog za trku u naoružanju, danas sam video da će u Evropu povlačiti trupe sa Bliskog Istoka. Evropa se vodi u pravcu da se napravi neki novi hladni vrat, ne kao onaj stari, alilično mislim da Evropa ne može da izoluje Rusiju, mora da postoji dijalog jer Evropa bez Rusije i Kine ne može da obezbedi svoj puni razvoj i da bude bitna na globalnoj sceni, kaže Milivojević.

- Postoji kontinuitet između Bajdena i Trampa, a to je interes Amerike n aprvom mestu, s tim što će Bajden odabrati druga sredstva, kaže Mišić.

- I Kina ima ambiciju da izveze svoje vrednosti, ali ne u smislu kako to shvataju na Zapadu. u Kini postoji još 7 partija. Zahvaljujući vođstvu KP Kine 70% globalnog siromaštva je smanjeno, vrh KP je izdao naredbu svim rukovodiocima da rade na lokalnom nivou na smanjenju siromaštva. Kina je u prošlih 10 godina izvela oko 100 miliona stanovništva iz siromaštva.A to što je neka zemlja demokratska na zanadni način ne znači da je ona napredna, kaže Arežina.