Izlečeni od virusa se jako teško vraćaju u normalan život i postoji čitava procedura za oporavak

Osim hiljada novih slučajeva i stotina umrlih dnevno, ta zemlja do danas ukupno ima nešto više od 198.000 ljudi koji su preboljeli Covid-19.

Od ukupnog broja zaraženih preminulo je njih 15 posto, a još uvek se ne zna s kakvim se posledicama za zdravlje suočavaju svi oni koji su se s tim virusom uspeli izboriti. U trenutku kad korona i dalje hara svetom, a prioritet je prevencija i pronalazak vakcine, posedice onih koji su je preboleli tek će se, čini se, zbrajati.

- Uobičajeno se brinemo o kardiološkim pacijentima nakon akutne faze, ili zbog akutnih koronarnih sindroma ili nakon kardioloških operacija. Ubrzo nakon početka epidemije Covid-19 shvatili smo da ćemo se pre ili kasnije morati brinuti i za preživele od Covid-19. U isto to vreme naš dispanzer bio je zatvoren i odlučili smo prenameniti kardiološki rehabilitacijski centar u centar za procenu i evaluaciju prebolelih od covid-19 - objašnjava dr Klavario, inače voditelj kardiološke rehabilitacije u spomenutoj bolnici u Genovi.

Takvi centri ili barem nekakav oblik organizacione medicinske prakse evidentno će biti potreba i u drugim zemljama te se već danas govori o postkorona sindromu. Kako se taj sindrom manifestuje, svedoči dr Klavario i njegovi saradnici koji su zbog iskustva epidemije u Italiji ponajpre očekivali da im sledi borba s posledicama na plućima izlečenih od ove bolesti.

- Većina italijanskih lekara bojala se hroničnih plućnih posledica i dosad smo ih i videli određeni broj, ali ne onoliko koliko smo očekivali. Glavno je pitanje osećaju li se ljudi nakon Covid-19 normalno ili su njihovi kapaciteti redukovani i zašto. Odgovor je da većina ima simptome, i one psihološke, te oko 15 posto njih posttraumatski stresni poremećaj. Većina ih ima smanjene funkcionalne kapacitete, smanjene kapacitete za fizičku aktivnost i tome je uglavnom razlog gubitak snage u mišićima - objašnjava ovaj lekar.

Dodaje da se pacijenti jednostavno ne osećaju dobro što on pripisuje, prema dosadašnjem iskustvu, upravo gubitku snage i problemima s mišićima. Dobra je vest, kaže, što se tokom rehabilitacije mogu dosta brzo oporaviti i dodaje da ljude treba upozoriti da se nakon infekcije koronavirusom mogu osećati loše, ali da to neće trajati zauvek.

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs/ Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

- Rehabilitacija i fizička aktivnost mogu puno pomoći i ubrzati oporavak, skratiti vreme potrebno za oporavak - poručuje dr Klavario. Osim posledica za mentalno zdravlje, taj fizički osećaj umora, slabosti i manjka energije prema iskustvu rada ove "postkorona" ambulante može se rešiti rehabilitacijom. Ono što se u posednje vreme često napominje, nakon jednog stručnog rada, neurološke su posledice koje ostavlja Covid-19, za koje dr Klavario još ne može dati jasan zaključak, ali za što takođe postoje određene sumnje. U svakom slučaju pacijenti koji se nakon ove infekcije ne osećaju, da tako kažemo, svojima, u ovoj rehabilitaciji inicijalno prolaze istu proceduru u startu.

- Zapravo u početku nismo ni sami znali kakve će potrebe ovi pacijenti imati pa ovo nije program jednog odela, nego većine svih odela bolnice. Osnovna evaluacija ovih pacijenata započinje kliničkim pregledom te psihološkom procenom. U istom danu pacijenti takođe prođu EKG, ultrazvuk grudnog koša, šestominutni test slobodnim hodom, test procene mobilnosti i ravnoteže, stabilometriju, merenje maksimalne snage kvadricepsa, spirometriju, kardiopulmonarni stres-test, test za difuzijski kapacitet za ugljikov monoksid - navodi dr Klavario proceduru kojom svi izlečeni od Covid-19 u ovoj bolnici započinju put svog oporavka.