I danas, u 92. godini, iz svog ugla, aktivno učestvuje u političkom životu zemlje, iznoseći svoja mišljenja o važnim pitanjima za državu i svet. Usred pandemije virusa korona, koja je u Francuskoj odnela veliki broj žrtava, oseća se dobro, radi, a uskoro se sprema i za letnji odmor.

- Želim uspeh Srbiji u svim domenima, u nacionalnoj nezavisnosti, ekonomskom napretku, socijalnoj ravnoteži i evropskim odnosima, naročito sa Francuskom - kaže Le Pen.

Kako gledate na ovu veliku nevolju s koronom koja nas je sve zadesila?

- Ona je deo životnih iskušenja. Dešava se to ponekad u istoriji. Bilo je i težih epidemija od ove.

Verujete li da je ovaj virus delo ljudskih ruku?

- Određeni broj naučnika misli da je virus korona veštački stvoren. Među njima je i naš francuski nobelovac Lik Montanje. Moguće je. Ovaj fenomen je, kao i svaki drugi, i politički eksploatisan. Suprotstavljamo se virusu, ne baš pobednički, ali smo uspeli da postavimo branu.

Može li ovo da bude biološki rat?

- Ta vrsta rata je nešto sasvim drugo. Mikrobi i virusi opasniji od kovida definitivno bi mogli da budu oružje, kao što bi to bilo i nuklearno naoružanje.

Jeli to slučaj sa koronom?

- Ne verujem da je postojala bilo kakva politička namera iza ovog virusa koji je pogodio sve zemlje sveta, praktično bez izuzetka. To je težak fenomen, ali ne preti da dovede do izumiranja čovečanstva.

Mali virus nam je pokazao potpunu nemoć ljudskog roda?

- Istina je, nismo pronašli medicinski način da se borimo protiv ove pandemije. Ali ona je relativno malo značajna u odnosu na broj stanovnika u svetu. Ne preti nama kovid, nije on smrtonosna pretnja za naše države. Ono što bi moglo da izazove kraj naše civilizacije jeste nekontrolisani migrantski talas.

Zašto tako mislite?

- Osnovni fenomen i glavni problem koji preti našim društvima u Evropi je migrantska poplava. Odgovorna je za demografsku eksploziju o kojoj malo ko vodi računa. Svetska populacija je za 50 godina porasla sa dve milijarde na blizu osam milijardi stanovnika. To stvara prenaseljenost praktično u svakoj zemlji, neproporcionalnu sredstvima i mogućnostima. Zbog toga se javljaju veoma silovite društvene i ekonomske tenzije koje se ogledaju u građanskom nasilju.

U najnovijem višegodišnjem budžetu EU je, ipak, izdvojila značajnu sumu za migracije?

- Ne za migracije, nego za migrante. A treba predvideti sredstva da bi se sprečila migracija. Ali, niko nema hrabrosti da to kaže. Dvoličnost nameće obavezu da se bude otvoren prema migraciji.

Zajednička pomoć od 750 milijardi evra, koja je nedavno izglasana, pokazuje, ipak, određene premise federalne Evrope?

- Nije o tome reč. To je samo želja Makrona i njegovih saveznika da pokušaju da poguraju posustalu i slabu Evropu, koja teško uspeva da opstane. Mislim da to što su izglasali neće imati efekta. Poznato je da sam evroskeptik. Ne verujem u zasluge Evrope i kapacitete da se konstituiše u autonomnu naciju. Zbog toga verujem u svoju dragu otadžbinu i tesnu saradnju evropskih država. Za to postoji ne samo zajednički interes, već i istovetna civilizacija i duh.

Nedavno smo bili svedoci rušenja spomenika u zapadnom svetu, posle talasa nezadovoljstva u SAD...

- To je skandalozno. One koji to rade trebalo bi rigorozno kažnjavati. Prošlost je vlasništvo naroda i niko nema pravo da na nju nasrće.

Izrečene su optužbe za rasizam i u francuskoj policiji?

- Te optužbe nisu osnovane. Nije nemoguće da u policiji postoje osobe koje su rasisti, ali ova institucija ne dobija takve vrste naređenja. Ovakve optužbe su klevete koje nisu naivne i koje imaju za cilj da destabilizuju naše snage reda. Postoje pokušaji destabilizacije naših društava. Na njima je, na našim društvima, da odole iskušenju i odgovore.