Nemački specijalci amnestirani posle krađe oružja

Nevolje s „ponosom” Bundesvera ne prestaju. Zbog nacističkih pozdrava deo elitne specijalne jedinice nemačke vojske (KSK) prošle godine je raspušten, a sada izbija na videlo kako je komandosima pružena šansa da vrate ukradeno oružje, bez posledica za postupak za kakav bi inače mogli krivično da odgovaraju.

Kad je ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer krajem juna 2020. godine poručila da Specijalne jedinice Bundesvera s „toksičnom kulturom vođstva” i delimično nezavisnim lancem komandovanja ne mogu više da postoje u ovakvom obliku, već su stizala alarmantna saznanja da u kasarnama KSK-a nedostaje 48.000 bojevih metaka i 62 kilograma eksploziva.

Da bi nekako spasao čast „nemačkih foka”, koje su se već našle na javnom stubu srama zbog sklonosti desničarskom ekstremizmu, brigadni general Markus Krajtmajer rešio je da sprovede internu amnestiju. Svojim vojnicima je poručio da mogu anonimno da vrate oružje koje su „odneli” iz jedinice, bez ikakvog straha od posledica.

Krajtmajerova ponuda je dobro prihvaćena i u međuvremenu je vraćeno oko 25.000 metaka i nekoliko ručnih bombi. Problem je nastao jer je odbor Bundestaga za odbranu tek nedavno obavešten o ovoj samoinicijativnoj akciji Krajtmajera, što je izazvalo političku buru. I vojni eksperti odmah su digli glas: Može li general da zaštiti svoje jedinice od pravnih posledica zbog ovakvih nelegalnih aktivnosti?

Kako piše „Dojče vele”, nestalo oružje nije pomenuto u preliminarnom izveštaju o reformi KSK, koji je general Eberhard Corn, generalni inspektor oružanih snaga, objavio krajem oktobra prošle godine. Slučajevi nestanka municije nazivani su nepravilnim knjigovodstvom i administrativnim greškama. Corn, koji predvodi radnu grupu za reformu Specijalne antiterorističke jedinice, čiji su pripadnici učestvovali u akcijama u Bosni Hercegovini, na Kosovu i u Avganistanu, kasnije je obavestio odbor nemačkog parlamenta za odbranu da je ovakav način vraćanja oružja ipak bio greška.

Ministarka odbrane najavila je da će istraga o ovom slučaju biti gotova do leta, a da će za to vreme pripadnici specijalne jedinice biti na „uslovnom otpustu”. Iako je obećala da će javnost o svemu biti obaveštena, postoji opasnost da kontroverzni program amnestije za one koji su vratili oružje na kraju bude gurnut pod tepih.

„Vojnicima se može obećati da će za svoj postupak iznošenja oružja snositi manje posledice. Ali reći da im se ništa neće dogoditi je pravno apsolutno neprihvatljivo”, kaže poslanica Slobodnih demokrata Mari-Agnes Štrak-Cimerman.

Poslanik Zelenih Tobijas Lindner ističe da u oružanim snagama ne postoji ovakav tip amnestije koji je primenjen u KSK-u. Po njegovim rečima, anonimni povraćaj oružja dodatno ima lošu stranu.

„Ovo otežava istragu o tome da li su ekstremisti iz krajnje desničarskih krugova zapravo iz redova Specijalne jedinice Bundesvera uspeli da nabave oružje i municiju”, objašnjava Lindner.

Saznanje da je specijalcima bilo omogućeno da anonimno, bez ikakve kazne, vrate ukradeno oružje, povećalo je pritisak na generala Markusa Krajtmajera, koji je optuživan za ometanje pravde. Anegret Kramp-Karenbauer je negirala glasine da će general Krajtmajer biti smenjen, ali ostaje otvoreno pitanje da li će biti saslušan kako bi se razjasnilo da li je ponuda za amnestiju bila njegova zamisao ili mu je pretpostavljeni možda dao nalog da to učini.

Pojedine nevladine organizacije odavno upozoravaju na opasnost po društvo od visokoobučenih i do zuba naoružanih vojnika koji gaje simpatije prema ekstremno desničarskim idejama. Iako Bundesver vodi politiku „nulte tolerancije” kad je reč o desnom ekstremizmu, predsednik Nemačke vojne obaveštajne službe (MAD) Kristof Gram obavestio je prošle godine javnost o 20 slučajeva unutar KSK kod kojih postoji sumnja u povezanost s radikalnom desnicom. Aktivnosti radikalne desnice primećene su i u drugim delovima nemačke vojske. MAD je do sada registrovao oko 500 slučajeva. Eva Hegl, komesarka nemačkog parlamenta za Bundesver iz redova SPD-a, poručuje da ekstremizam krajnje desnice više nije marginalni problem oružanih snaga.

„Kada se incidenti otkriju moraju se brže istražiti i procesuirati”, ističe Heglova.