Kineska vojska
Youtube/Printscreen
Kineska vojska

Youtube/Printscreen

Kineska vojska, Foto: Youtube/Printscreen

Kineska mornarica je još jednom pokazala svoju snagu u blizini jemenske obale. Kineska televizijska emisija objavila je snimak kineskih mornaričkih vežbi u Adenskom zalivu, koji se nalazi između obala Jemena i Džibutija.

Pročitajte još:

Tri ratna broda su, kako se izveštava, sprovela vežbe kako bi pokazali svoje sposobnosti da se nose sa višestrukim bezbednosnim pretnjama i izvršavaju različite vojne zadatke u blizini jemenskih teritorijalnih voda.

Da podsetimo, u Jemenu traje građanski rat od 2015. godine, a dve glavne suprotstavljene struje su, na jednoj strani vladine snage lojalne bivšem jemenskom predsedniku Abd Rabo Mansur al Hadiju, koji je izbegao u Saudijsku Arabiju, dok su na drugoj strani, pobunjenici iz pokreta "Ansarallah", ili "Božiji pomoćnici", poznatiji još pod imenom Huti, koji su ime dobili po svom osnivaču i komandantu Huseinu al Hutiju. Iako postoji i razlog verske prirode za ovaj sukob, jer su Hadijeve pristalice uglavnom suniti, dok su Huti zejditi, ogranak šiitskog islama, bliskog Iranu.

Jemen je ratom opustošena zemlja čemu je dosta kumovala Saudijska Arabija koja je vojno intervenisala i politički izolovala Jemen i uvela mu ekonomsku blokadu. To je dovelo do toga da humanitarna pomoć nije mogla redovno da stiže, tako da je Jemen danas jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, sa drastičnim brojem gladnih i obolelih od kolere, među kojima ima na hiljade obolele dece.

Pokret Huta vojno pomaže Iran, a podrška stiže i od Sirije, Iraka i libanskog Hezbolaha, dok Hadijeve snage dobijaju podršku iz Rijada i zalivskih arapskih monarhija, takozvane Arapske koalicije.

Stoga je Jemen pogodan kao mesto gde će kineska flota s vremena na vreme proći i pokazati da u svakom trenutku može da deluje ukoliko se situacija u regiji dodatno iskomplikuje, a u cilju zaštite vlastitih interesa. Kinezi, naravno dosta pragmatično deluju, pa se sigurno neće upecati u paukovu mrežu koju bi im Amerikanci vrlo rado servirali. Neće ulaziti u sukobe ukoliko ne budu napadnuti.

Kineska vojska

Shutterstock

Kineska vojska, Foto: Shutterstock

S druge strane imamo Džibuti na "Rogu Afrike", strateški izuzetno važnom mestu za kontrolu plovnih puteva jer se nalazi na samom morskom prolazu Bab el Mandeb koji spaja Adenski zaliv sa Crvenim morem. Na tom mestu Afriku (Džibuti) i Aziju (Jemen) deli svega 15-ak kilometara plovnih voda ovog moreuza, koji je podjednako važan koliko i Suecki kanal u Egiptu.

Kina je mudro instalirala svoju vojnu bazu u Džibutiju i time postala snažan faktor kontrole u ovom delu sveta. Prema sporazumu Pekinga i Džibutija, koji je na snazi barem do 2026. godine, baza može najviše da primi 10 hiljada vojnika! Na taj način Peking će kontrolisati i pratiti kretanje svojih trgovačkih brodova iz Indijskog okeana prema Sredozemlju i obrnuto, što jeste strategija koju već godinama predstavlja svetu aktuelni predsednik Si Đinping kroz strategiju "Jedan put - jedan pojas", odnosno "Pomorski put svile".

Pored ostvarivanja svojih ekonomskih interesa, Peking će imati uvid i u dešavanja u ovim opasnim vodama, učestvovaće u operacijama suzbijanja piratskih aktivnosti, moći će da na vreme spreči određene ishitrene akcije Pentagona ili Rijada (ako zatreba), a ne treba zaboraviti ni to da je kineska armija u Džibutiju predstraža koja će na vreme prozreti neke od budućih akcija američke flote prema Kini, koje Pentagon namerava da izvrši hiljadama kilometara dalje, u vodama Južnog i Istočnog kineskog mora.

Drugim rečima, Kina je uspostavila prvi prsten odbrane daleko od svog dvorišta, otud i manifestacija sile u vodama oko Arabijskog poluostrva.

Preporučujemo: