Razgovor sa Sandijem Bergerom

Jedan od transkripata iz 1999. godine pokazuje kako je Putin, dok je bio šef Federalne službe bezbednosti, razgovarao sa Sendijem Bergerom tadašnjim savetnikom za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Klintona i moli ga da što manje spominje sankcije Rusiji.

Naime, početkom 1999. godine Sjedinjene Države uvele su sankcije protiv nekoliko ruskih kompanija optuženih za vojnu i tehničku saradnju sa Iranom i kršenje sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja i raketnih tehnologija.

- Sad, Sendi, ako mogu da te pitam da li bi mi mogao da mi učiniš učiniti takvu uslugu? Da li biste mogli da iskoristite svoj vrlo znatan autoritet i uticaj da se pitanje sankcija ne postavlja stalno ili da se javlja samo s vremena na vreme. Vidite, takve pretnje nisu pogodne za promociju rusko-američkog dijaloga. Ako se ovde pojave bilo kakvi problemi, nastali bi zbog nedostatka informacija. A ako se takvi problemi pojave, mogli bismo pokušati da ih brzo rešimo, možda putem ove linije komunikacije koju smo uspostavili s vama, Sandi. U svakom slučaju, učinićemo sve što možemo da se pridržavamo obaveza koje smo preuzeli u ovoj oblasti. To je ono što sam želeo da vam kažem po ovom pitanju - rekao je Putin.

"Bin Laden je odgovoran za bombaške napade u Moskvi"

Na sastanku sa Klintonom u Oklandu na Novom Zelandu u septembru 1999. tadašnji ruski premijer Putin je govorio o tome kako Al Kaida stoji iza napada na Moskvu.

- Nedavni teroristički akti u Moskvi povezani su sa situacijom u Dagestanu. Imam sve razloge da verujem da su počinioci isti kao oni koji su izveli napad protiv Sjedinjenih Država (misli se na napade na američke ambasade 1998. godine u Africi). Osama bin Laden je rekao da namerava da se premesti u Čečeniju. Njegove grupe već su prisutne u Bakuu i Čečeniji. Nije krenuo jer se plaši da ćemo ga uhapsiti ili preduzeti druge radnje. U tom pogledu imamo ozbiljne resurse i koristićemo našu tehnologiju u svoju korist - rekao je Putin.

Glasine o planovima Osame bin Ladena da se preseli u Čečeniju počele su da kruže već u februaru 1999. U kasnijem razgovoru sa Vašingtonom, Putin je tvrdio da su ruski obaveštajci presretali komunikacije veterana čečenskog rata, mudžahida rođenog u Saudijskoj Arabiji Ibn al Kataba u kojima je navodno govorio o svojoj ulozi u bombaškim napadima na zgrade u Moskvi. Prema Putinu, Al Katab je rekao, „Rusija svakim danom postaje sve slabija. U septembru smo udarili Rusiju u samom njenom središtu. Moskva nije videla takve eksplozije od Drugog svetskog rata. Kao rezultat toga, ceo svet je sada na strani Rusije“.

Pročitavši transkript, Putin je upozorio administraciju Bila Klintona da „stvaranje ekstremističke države između Crnog mora i Kaspijskog mora nije u interesu Sjedinjenih Država“.

"Uradio bih isto"

Na sastanku Putina i Klintona u septembru 2000. godine u Njujorku razgovaralo se o napadima SAD na Irak.

- Gledajući unapred, kako ih naterati da potpišu (Iračane)? Teško je. Moramo uspostaviti opšta pravila ponašanja, interkontinentalne zaštitne mere. Sada, što se tiče ovog neslaganja između nas oko Iraka, mi to nećemo izigrati. Činimo sve što možemo kako bismo ih naterali da prestanu sa onim što rade. To je zajednički cilj - rekao je on.

U decembru 1998. godine, Sjedinjene Države i Velika Britanija pokrenule su zajedničku vazdušnu agresiju na Irak, gađajući mesta za koja su izmislili da su uključena u razvoj i proizvodnju oružja za masovno uništavanje. Napadi su usledili nakon Bagdadovog odbijanja da primi inspektore UN-a za razoružanje u nekoliko objekata. Predsednik Boris Jeljcin izrazio je nezadovoljstvo napadom na Irak. U znak protesta, Rusija je opozvala i svoje ambasadore iz Amerike i Britanije.