TAMO NAJGORE JOŠ NIJE STIGLO Ovo su buduća žarišta koronavirusa!

Broj zaraženih od korona virusa i broj smrtnih slučajeva dostigli su vrhunac u mnogim evropskim i severnoameričkim zemljama, ali analize pokazuju da neke države u razvoju još nisu iskusile najgore u vezi sa ovom epidemijom.

Korona virus
Korona virus, Foto: Shutterstock

Ne postoji matematička formula koja bi precizirala koje bi zemlje mogle postati nova žarišta u globalnoj krizi, ali brojni faktori mogu da pomognu u otkrivanju nacija u kojima će najverovatnije doći do najveće epidemije, navodi Skaj njuz.

Dr Samir Bat, predavač na Imperial Koledžu u Londonu, koji savetuje vladu Velike Britanije o odgovoru na krizu koju je izazvao korona virus, kaže da je prvi korak razumevanje stope rasta epidemija.

Na osnovu sprovedene analize o dupliranju slučajeva širom sveta, primećuje se da broj slučajeva brzo raste u centralnoafričkim, latinoameričkim i južnoazijskim zemljama.

U martu je profesor Ser Dejvid Spigelhalter sa Univerziteta Kembridž predvideo da će se Britanija suočiti sa istim problemima kao i Italija, jer se slučajevi približno udvostručuju svaka tri dana.

korona virus
korona virus, Foto: EPA

Za izbijanje epidemije neke zarazne bolesti, važno je znati "stopu rasta" koja ukazuje na to koliko se brzo povećava broj zaraženih.

"Stopa smrtnosti je niska u zemljama u razvoju iz širokog spektra razloga koji će se razlikovati od zemlje do zemlje i oni uključuju kasni početak epidemije, razlike u izveštavanju i različite intervencije", istakao je dr Bat.

Bolja mera za procenu uticaja COVID-19 je veći broj smrtnih slučajeva, koji se odnosi na broj smrtnih slucajeva iznad prosečnog broja umrlih u pojedinoj zemlji.

Trenutno je teško proceniti, ali nekoliko analiza širom Evrope pokazalo je da je broj drugih smrtnih slučajeva veći od broja preminulih od korona virusa.

To je slučaj i u mnogim zemljama u regionima u razvoju.

Peruanski mediji su javili da je u aprilu bilo 2.248 više smrtnih slučajeva u poredenju sa prethodnom godinom, ali da je samo polovina njih bila posledica COVID-19.

Broj preminulih usled respiratornih bolesti u brazilskom gradu Manausu pet puta je veći nego tokom istog meseca prošle godine, ali samo jedan od četiri slučaja je bio posledica COVID-19.

Brazil, korona
Brazil, korona, Foto: Tanjug/AP

Dr Majkl Tildesli, profesor sa Univerziteta Vervick, rekao je da još uvek postoji neizvjesnost u pogledu potencijalnog broja smrtnih slučajeva u Africi kao posledica pandemije.

"Prosečna starost stanovništva u Africi je znatno manja nego u Evropi i postoje jasni dokazi, bar u Evropi, da je rizik od komplikacija usled infekcije značajno veći kod starijih osoba", istakao je dr Tidesli.

"Međutim, postoji određena zabrinutost u vezi sa relativno malim kapacitetom zdravstvenih sistema u Africi u poredenju sa mnogima u zemljama Evrope", dodao je on.

Ujedinjene nacije su upozorile da bi epidemija korona virusa mogla da ima razorni uticaj na zemlje u razvoju.

U izveštaju UN se sugeriše da bi siromaštvo moglo da se poveća pri put od 1990. godine.

Da bi se izborile protiv epidemije, mnoge zemlje u regionima u razvoju uvele su stroga ograničenja u ranim fazama, ali stope prenosa su i dalje visoke.

Južna Afrika, gde je teško bilo ograničiti kretanje u nekim naseljenim gradovima, kontrolisala je njeno izbijanje kombinacijom masovnog skrininga i ciljanog testiranja.

Dr Tildsesli je naveo da je Afrika manje pogođena jer su mnoge zemlje uvele restriktivne mere, ali da bi broj zaraženih mogao da bude mnogo veći s obzirom na ograničenja vezana za testiranje.

"Dnevni broj potvrđenih slučajeva u nekim zemljama, poput Južne Afrike, Egipta i Nigerije i dalje raste, mada u Južnoj Africi to može, delimično biti posledica razmere testiranja koja se odvijaju u zemlji", rekao je on.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi