Uradili su sve suprotno od Srbije, sada se spremaju za hiljade mrtvih

 

Nakon kraha ideje o kolektivnom imunitetu, Švedska se sprema za hiljade mrtvih. Zato će i ona morati da se sa tog „fleksibilnog” puta pomeri ka oštrijim merama.

Ovako Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije komentariše situaciju u Švedskoj, zemlji u kojoj do sada nije bilo restriktivnih mera u borbi sa koronavirusom, a u svetlu najava švedskog premijera Stefana Lofvena da se ta zemlja mora pripremiti na to da „mrtve broji u hiljadama”.

Kolektivni imunitet - potpuno poražena ideja

„Sa druge strane Švedska je do danas, ili bar do ovog vikenda, zadržala taj fleksibilniji pristup u smislu da tamo nije bilo formalnih zatvaranja škola, da nema karantina odnosno formalne naredbe za izolacijom. Oni naravno imaju vrlo snažne preporuke upućene javnosti koje su na liniji onoga što se dešava širom Evrope i kod nas, odnosno i oni apeluju na građane da što više rade od kuće i da maksimalno smanje fizičke kontakte”, objašnjava Igrutinović.

U tom smislu govori se o tome da gotovo trećina zaposlenih u Stokholmu u suštini već radi od kuće, a da je frekvencija saobraćaja smanjena za 70 posto.

„Međutim, to je ostalo na nivou preporuka i to je ono što Švedsku razlikuje od većine država u Evropi – činjenica da su se oni oslonili na ono što se zove lična odgovornost, odnosno da građani sami shvate da će sprečiti širenje zaraze tako što će smanjiti fizičku komunikaciju sa drugim ljudima”, kaže Igrutinović.

„Vlada je za vikend nagovestila da će uredbama zabraniti ne samo veća okupljanja, koja su donekle već i zabranjena, već i da će zabraniti rad kafića, restorana i krenuti sa jednim strogim, imperativnim redukcijama, koje već vidimo u najvećem delu Evrope, a svakako i kod nas u Srbiji”, napominje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, primer Švedske je pokazao da ta prva ideja o ličnoj odgovornosti kao temelju za sprečavanje širenja virusa funkcioniše samo donekle, ali u suštini ne vrši posao na kratki rok.

Primat ekonomije nad ljudskim životima

„Kada ste na vlasti morate da brinete o tome ko će vam uplaćivati porez iz kojeg ćete isplaćivati plate, ali kada imate kolaps otvarate se ne samo za ekonomsku krizu, već i za jednu vrstu legitimnih napada opozicije zašto niste više uradili. Međutim, ovde je u pitanju jedan panevropski ili kontinentalni problem, u kome malo koja zemlja ostaje pošteđena, kako bolesti, tako i ekonomskog kolapsa. Naime, dramatičan pad u privredama Nemačke, Španije, Italije, Francuske apsolutno će da povuče gomilu drugih zemalja ka dnu, uključujući i nas. Tu ne treba imati nikakvih iluzija”, kategoričan je Igrutinović.

Kako kaže, jasno je da su Šveđani razmišljali i o ekonomskom razvoju, ali se ipak postavlja pitanje kulturoloških obrazaca.

„Oni su stavili naglasak na ličnu odovornost, na poverenje, na to da je dovoljno da vlada izađe sa preporukama koje bi bile podržane od strane ekspertskih panela, a koji opet imaju snažan uticaj na rad ministarstava. Međutim, kako je zadnjih nekoliko nedelja brzo rastao broj zaraženih i umrlih, mnogo brže nego na primer u Srbiji ili većini zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope, oni su došli pod pritisak dela javnosti. U tom smislu bilo je nekoliko javnih peticija, a jedna od najvećih je bila ona od oko dve hiljade naučnika, akademika i javnih ličnosti, čak je i predsednik Nobelove fondacije potpisao tu peticiju, u kojoj je kritikovana vlada zbog, kako oni misle, „ležernog” pristupa, i u kojoj su zahtevane strožije mere vlade”, primećuje Igrutinović.