Ubistvo generala Kasema Sulejmanija, drugog najmoćnijeg čoveka Irana, po naređenju američkog predsednika Donalda Trampa dovelo je do eskalacije već zategnutih odnosa između Teherana i Vašingtona, ali je i već opasnu situaciju na Bliskom Istoku dovelo do usijanja.

Pretnje da će se osvetiti za ubistvo generala Iran je prošle noći sproveo u delo - po naređenju Tenerana gađane su dve američke vojne baze u Iraku. Ubrzo nakon toga srušio se ukrajinski putnički avion, samo nekoliko minuta nakon poletanja sa aerodroma u Teneranu. Iako nema potvrde da je pad aviona bila povezana nesreća, mnogi sumnjaju da je on bio žrtva iranske odmazde.

Svet se sada sa strepnjom pita da li će Amerika i Iran preći u otvoren rat koji bi imao katastrofalne posledice za ceo region, ali i planetu. Dok međunarodna zajednica apeluje da se strasti smire, analitičari već razmatraju kakav je odnos snaga SAD i Irana, i šta su čije strateške prednosti u potencijalnom sukobu.

Ako se statistički uporede dve vojske situacija je jasna - Amerika na raspolaganju ima najjaču i najmnogoljudniju vojsku sveta, najveći budžet za njeno naoružanje i blizu četrdeset baza u savezničkim zemmljama koje okružuju iransku granicu.

Međutim, Iranci na svojoj strani ima adute koje im priznaju i američki zvaničnici - savezničke vojske širom sveta, veštinu sajber i "terorističkih" napada i geografsku prednost.

Kada se uporede odnosi i raspored snaga američke i iranske vojske, rezultat je sledeći.

IRAN

Islamska republika na raspolaganju ima oko 523.000 oktivnog osoblja u vojsci, mornarici i vazduhoplovstvu. Ali sa populacijom većom od 83.000.000 stanovnika, ona bi u slučaju krize mogla da mobilizuje dodatnih 47.000.000 ljudi.

Iranski budžet za odbranu iznosi 6,3 milijarde dolara godišnje. Njegova kopnena snaga sastoji se od 8,577 borbenih tenkova, raketnih projektora, samohodne artiljerije, oklopnih borbenih vozila i vučne artiljerije.

Vazdušna snaga, uključujući sve vazdušne brodove i helikoptere, iznosi 512 aktivnih letelica i plovila, a poseduje 398 brodova, podmornica i mina.

U izveštaju američkog ministarstva odbrane navedeno je da su iranske rakete najsnažnije na Bliskom istoku. Iran u aktivnoj upotrebi ima deset tipova raketa, a ukupna raketna artiljerija broji 1,438 komada.

Iran trenutno ne poseduje nuklearno oružje, ali poseduje znanje i kapacitet da ga napravi, i to u roku od nekoliko meseci sada kada ne mora da se drži limita određenih Nuklearnim sporazumom.

AMERIKA

Američka vojska ima ljudstvo od 1.281.900 aktivnih članova i dodatni kapacitet od 144.872.845 stanovnika koje bi mogla da mobiliše. Američki odbrambeni budžet je najveći na svetu i iznosi 716 milijadi dolara.

Raketni kapacitet slabiji je od Iranskog i broji 1,197 komada, a zemlja koristi samo sedam tipova raketa. Međutim, američke rakete spadaju u najsavremenije na svetu, uključuju Trident D-5 i interkontinentalnu balističku raketu IBCM.

Pretpostavlja se da SAD i Rusija zajedno poseduju oko 90 posto od ukupnog broja nuklearnih bojevih glava na svetu i da dve države imaju približno jednak broj.

Amerika, takođe ima najveću vazdušnu i pomorsku silu na svetu koja uključuje 48,422 borbena tenka, raketne bacače, samohodnu artiljeriju, oklopna borbena vozila i vučnu artiljeriju.

U američkim vazdušnim snagama trenutno ima 10,170 aktiva, a 415 u pomorskim snagama.

Prednosti i slabosti iranske vojske

Ključna snaga iranske vojske je njen arsenal raketa. Prema Centru za međunarodne studije u Vašingtonu, Iran poseduje najveći i najraznovrsniji raketni arsenal na Bliskom Istoku, a neke od njenih balističkih i krstarećih raketa mogu da napadnu mete udaljene oko 2,000 kilometara, uključujući delove jugoistočne Evrope.

U slučaju bilo kakvog kopnenog napada Iran bi čuvala njegova sopstvena geografija - zemlja je okružena okeanom i planinama, dok je u njenom centru pustinja.

Takođe, iranska vojska je obučena za sajber napade koje je često uspešno sprovodila u prošlosti.

Teheran je posvećen modernizaciji svoje vojske i postigao je brzi napredak u razvoju svojih bespilotnih letelica, kao što je Raad 85 UAV koji je često nazivan "samoubilačkim dronom".

Teheran može da pojača svoj vojni angažman putem mreže savezničkih vojski širom regiona. To su uglavnom šiitske snage koje su neprijateljski raspoložene prema Americi, Izraelu i Saudijskoj Arabiji. Savezničke militantne grupe Irana raspoređene su u Siriji, Iraku, Jemeu i Libanu, ali čak i u Africi i Južnoj Americi.

Međutim, mnogi analitičari smatraju da Iran ne bi mogao da izdrži ratni sukob zbog loše ekonomije, ali i činjenice da su većina njenig saveznika pobunjeničke grupe, a ne državne figure.

Prednosti i slabosti američke vojske

Amerika na svojoj strani ima impresivnu vazdušnu silu, ogroman broj regionalnih vojnih baza i i ključne saveznike. Samo u zemljama Bliskog Istoka koje su saveznici Vašingtona raspoređeno je oko 65.000 američkih vojnika.

Uprkos postepenom povlačenju iz Iraka prethodnih godina, Amerika i dalje ima oko 800 baza širom sveta, od kojih oko 40 direktno okružuje iranske granice, što se vidi na mapi.

Najvažnija među njima je baza Indžirlik u Turskoj u kojoj se nalazi američko nuklearno oružje. Ona je ujedno i slaba tačka, jer zbog se problematičnih odnosa Vašingtona i Ankare mnogi američki zvaničnici pribojavaju da je oružje postalo "turski zatočenik".

Amerika ima važne regionalne saveznike poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Egipta i Izraela, koji svi imaju najnovije letelice zapadne tehnologije, što im daje tehnološku prednost nad Teheranom.

Smatra se da je Izrael jedina nuklearna sila u regionu sa oko 90 bojevih glava u posedu. Amerika ih ima na hiljade.

Američki saveznici kontrolišu trgovačke rute poput Sueckog kanala i važne regionalne resurse, poput nafte.