Totalni rat u Evropi za svaku vakcinu!

Besni torijevci upozorili su danas da će EU "zatrovati" odnose za "nekoliko generacija" ako ostvari pretnje da će blokirati pošiljku vakcina Fajzer za Veliku Britaniju - dok su ministri insistirali da su "sigurni" da će se snabdevanje održati, piše Daily Mail.

Brisel je zatražio od farmaceutskih kompanija da ih upozore kad izvoze vakcine izvan 27 država članica EU, uključujući desetine miliona doza namenjenih Britaniji. Nemački ministar zdravlja zatražio je da EU dobije "pošten udeo" i podržao kontrolu izvoza.

Ministar zadužen za vakcine Nadhim Zahawi insistirao je jutros da veliki napor Ujedinjenog Kraljevstva da četiri najosetljivije grupe budu vakcinisane do sredine februara, neće biti ometen.

No, to je razljutilo starije zastupnike, a ministar zdravlja Jeremy Hunt obrušio se na "nacionalizam vakcina" i rekao da EU ne sme da blokira zalihe kupljene "legalno i pošteno".

U međuvremenu, besni još jedan spor nakon što su dve nemačke novine objavile da bi regulator EU mogao da odbije dati punu suglasnost Oxfordu / AstraZeneci, nakon što je procurilo da je učinkovitost te vakcine za stariju populaciju navodno samo osam posto.

Međutim, farmaceutska je kompanija tu tvrdnju označila kao "apsolutno netačnu" i "neutemeljenu", a jedan izvor iz Whitehalla rekao je za Playbook da je to vrsta taktike "koju očekujete od Rusa".

Nemačko ministarstvo zdravlja danas je očajnički pokušalo da suzbije negodovanje, negirajući da postoje bilo kakvi podaci koji ukazuju na učinkovitost samo osam posto među starijim ljudima. Insistiralo se na tome da odluka o odobrenju vakcina još uvek treba da bude doneta u petak.

Pokušava li EU da blokira isporuku vakcina?

Zastupnik torijevaca Damian Collins sugerisao je da je taj sastanak povezan s prepirkama između EU-a i AstraZenece - koja ima sedište u Velikoj Britaniji, dok Fajzer ima proizvodno središte u Belgiji - zbog pristupa zalihama. "U svakom slučaju je opasno i neodgovorno i samo pomaže pokretu protiv vakcinisanja", rekao je.

Zahawi je za Sky News rekao: "Uveren sam da će Fajzer isporučiti količine koje su nam potrebne kako bismo ispoštovali krajnji rok koji je sredinom februara. Fajzer će nam dostaviti vakcine. Siguran sam da će isporučiti u Ujedinjeno Kraljevstvo, EU i ostatak sveta. Uveren sam da ću do jeseni moći da vakcinišem celu odraslu populaciju.'

Izbegao je pitanje o tome pokušava li EU da blokira snabdevanje vakcinom, čiji program vakcinacije zaostaje za britanskim. Zastupnici su taj potez označili 'podlim i sebičnim'.

Hunt je rekao za Telegraph: "Ako bi EU jednostrano poduzela mere koje ograničavaju zalihe vakcina koje je Velika Britanija kupila legalno i pošteno, to bi otrovalo ekonomske odnose za čitavu generaciju. U takvom kritičnom trenutku svetu treba nacionalizam vakcina poput rupe u glavi', rekao je.

Sinoć su dve nemačke novine objavile da su im stručnjaci EU na neslužbenom brifingu rekli kako su utvrdili da je vakcina Oxford / AstraZeneca, proizvedeno u Velikoj Britaniji, samo osam posto efikasno za starije osobe.

Izvrsna efikasnost

Kompanija za lekove besno je negirala na te izveštaje koji su stigli dve nedelje nakon što je Klaus Cichutek, šef nemačkog regulatora vakcina, pohvalio uspešnost vakcina COVID-19 AstraZenece rekavši: "Efikasnost ostaje izvanredna i izvrsna".

Predstavnik AstraZenece rekao je: 'Izveštaji da je delotvornost vakcina AstraZeneca / Oxford tek osam posto kod odraslih starijih od 65 godina apsolutno su netačni.'

'U Velikoj Britaniji Zajednički odbor za vakcinaciju i imunizaciju (JVCI) podržao je upotrebu u populaciji, a Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) uključila je ovu organizaciju bez prilagođavanje doze u program vakcinacije. U novembru su objavili detalje u časopisu The Lancet koji pokazuju kako su stariji pokazivali imunološki odgovor na vakcine, a 100 posto starijih odraslih stvara antitela specifična za to starosno doba nakon druge doze.'

AstraZeneca je ranije juče razljutila Brisel upozorivši da će smanjiti broj vakcina koja će isporučiti u Evropu do kraja marta s 80 na 31 milion. Ali šefove zdravstvenih službi EU više zabrinjava tvrdnja, čija je tačna priroda i danas ostala nejasna, da AstraZeneca ne uspeva na odgovarajući način da zaštiti penzionere.

To bi ostavilo veliku rupu u zalihama vakcina u EU, ali i dovelo u pitanje efikasnost strategija imunizacije u drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, gde je dostava vakcina AstraZenece što većem broju penzionera ključna za okončanje blokade.

Nemački finansijski list Handelsblatt i tabloid Bild citirali su izvore u saveznoj vladi rekavši da je AstraZenecino vakcina bilo manje od 10 posto efikanosti kod starijih od 65 godina.

U novinama se navodi kako se nemački zvaničnici sada boje da Evropska agencija za lekove (EMA), regulatorni organ EU za lekove, možda neće odobriti davanje Oxfordovog vakcina starijim ljudima.

Savezna i državna vlada u Nemačkoj planirale su da koriste vakcine AstraZeneca za starije ljude koji žive kod kuće i ne mogu da idu u centar za vakcinaciju zbog starosti ili bolesti.

Međutim, AstraZeneca je sinoć nemačke izveštaje označila kao "apsolutno netačne".

Prema izveštajima, odobrenje vakcina od strane EMA-e očekuje se u petak.

Kao i u Velikoj Britaniji, evropski centri za vakcinaciju oslanjaju se na vakcine više dobavljača kako bi postigli svoje ciljeve.

Britanija je do sada naručila 40 miliona doza vakcina AstraZenece - koje je prve odobrene u Velikoj Britaniji i predvodnik je uvođenja vakcina u Velikoj Britaniji. Ta država očekuje primanje gotovo 3,5 miliona doza Vajzera u sledeće dve nedelje.

No, u strogom upozorenju, poverenica EU za zdravstvo Stella Kyriakides sinoć je izjavila da će Evropa preduzeti "sve mere potrebne za zaštitu svojih građana".

Do ovog je spora došlo nakon što je britansko-švedska farmaceutska kompanija AstraZeneca juče objavila da ne može da zadovolji potražnju za vakcinu od 300 milion doza koje je sklopila s EU u kolovozu - za što je unapred plaćeno 298 miliona funti.

Potez, koji je gospođa Kyriakides opisala kao 'iznenađujući', izazvao je strah od nestašice vakcina na kontinentu. Šefovi EU naknadno su uzvratili, zahtevajući 'potpunu transparentnost' u pogledu izvoza vakcina iz Evrope.

 'EU mora da dobije pošten udeo'

Nemački ministar zdravlja Jens Spahn rekao je jutros za televiziju ZDF da EU mora da dobije svoj 'pošten udeo', sugerišući da bi trebalo da ograniči izvoz.

'Mogu da razumem da postoje proizvodni problemi, ali to onda mora uticati na sve na isti način', rekao je.

'Ovde se ne radi o tome da Evropa mora da bude prva, već o poštenom udelu za Evropu.'

U sinoćnjoj izjavi, gospođa Kyriakides je rekla: 'Prošlog petka kompanija AstraZeneca iznenađujuće je obavestila Komisiju i države članice Evropske unije da namerava u narednim nedeljama da isporuči znatno manje doza nego što je dogovoreno i najavljeno. Ovaj novi raspored nije prihvatljiv za Evropsku uniju. EU unapred je finansirala razvoj vakcina i proizvodnju te žele da vide povratne informacije. EU želi da zna koliko je tačno doza proizvela AstraZeneca te jesu li i kome isporučene.'

Gospođa Kyriakides rekla je da je EU pitao AstraZenecu o promeni, ali rekla je da odgovori kompanije 'zasad nisu bili zadovoljavajući'.

Rekla je: 'Želimo da se naš ugovor u potpunosti ispuni. Uz to, Komisija je danas predložila 27 država članica u Upravnom odboru da se mehanizam transparentnosti izvoza uspostavi što je pre moguće. Želimo jasnoću transakcija i potpunu transparentnost u vezi s izvozom vakcina iz EU-a. U budućnosti će sve kompanije koje proizvode vakcine protiv COVID-19 u EU morati da pruže rao obaveštenje kad god žele da vakcinišu. Evropska unija će preduzeti sve radnje potrebne za zaštitu svojih građana i prava', kazala je.

Izjava je usledila nakon protesta tokom vikenda zbog pooštravanja mera zatvaranja u zemljama poput Danske i Holandije.

Vakcina je već odobrena u Velikoj Britaniji, kao i u Argentini, Dominikanskoj Republici, El Salvadoru, Meksiku i Maroku, dok su kanadski predstavnici zatražili dodatne podatke pre odobravanja vakcina.

Vakcine iz Oxforda jeftinije je i lakše za čuvanje od konkurentske vakcine Fajzer / BioNtech - koje se takođe koristi u Nemačkoj.

Oxfordska vakcina može da se čuva, transportuje i s njime može da se rukuje u normalnim uslovima, za razliku od vakcina Fajzer, koje treba držati na minus 70C.

 No, vakcina Oxford / AstraZeneca našla se na udaru prošle godine kada su početni testovi pokazali da je vakcina bila efikasna tek 62 posto kada su dve pune doze date u razmaku od najmanje mesec dana.

To je bilo manje od vakcine Fajzer i Moderna, za koja se pokazalo da su efikasne 95 posto.

Međutim, delotvornost oxfordske vakcine porasla je na 90 posto kad su ljudi dobili pola doze, nakon čega je usledila cela doza, barem mesec dana kasnije.

Pascal Soriot, izvršni direktor AstraZenece, pohvalio je rezultate u prosincu, rekavši: 'Mislimo da smo shvatili dobitnu formulu i kako postići efikasnost koja je nakon dve doze ista kao i kod ostalih.'

O rezultatima je rekao: 'Bilo bi nam draže da imamo jednostavniji niz rezultata, ali u celini mislimo da su oni pozitivni.'

Francuska evroparlamentarka Veronique Trillet-Lenoir rekla je da će Evropska komisija razmotriti 'kontrolu' proizvoda proizvedenih u Evropskoj uniji kao deo svog spora s AstraZenecom oko uvođenja vakcina u Evropu, istovremeno regulišući pravne mere.

Ugovor je obavezan

Evropska komisija optužila je farmaceutsku kompaniju, koja je sa Univerzitetom Oxford sarađivala na razvoju vakcina za Covid-19, da nije dala valjano objašnjenje za nedostavljanje dogovorenih doza vakcina Evropi.

Gospođa Trillet-Lenoir rekla je za emisiju Today BBC Radio 4: 'Ugovor je obavezan, zasnovan je na javnom novcu, dugim pregovorima i međusobnim dogovorima o cenama i sposobnosti isporuke. Komisija s pravom kaže da bismo, kad se izneveri poverenje, trebali doneti snažne odluke. Pre svega, razmišlja se o kontroli izvoza proizvoda proizvedenih u EU-u. Ali Parlament će podržati Komisiju ako se odluči da se pokrene pravna akcija.'

EU još nije službeno odobrila vakcine Oxford / AstraZenecca, ali očekuje se da će dati svoj pristanak u petak te da će započeti masovno vakcinisanje.

U međuvremenu, u zaključanoj Britaniji, juče je objavljeno da je Velika Britanija zabeležila najmanje slučajeva koronavirusa u jednom danu od 15. decembra, a pozitivno je bilo još 22.195 ljudi što je pad od 41 posto u odnosu na prošli ponedeljak - a broj novih smrtnih slučajeva ostao je na 592, što je pad od jedan posto u nedelju dana.

U dobrim vestima, ministar zdravlja Matt Hancock najavio je juče da je 78,7 posto Britanaca starijih od 80 godina primilo kovid vakcinu jer je potvrdio da je 6,6 milona ljudi primilo prvu dozu.

To znači da je gotovo svaki deseti čovek u celoj zemlji primio barem jednu dozu koja bi ih mogla zaštititi od smrtonosnog kovid-19, a vlada je na gotovo pola puta da dosegne 15 miliona do sredine februara.

Britanija je ispred svih ostalih evropskih zemalja kad je vakcinisanje u pitanju, ispred Španjolske, Francuske, Nemačke i Italije.

Ali besni predstavnici EU rekli su da će da istraže zašto Britanija ne pati od sličnih kašnjenja u vakcinisanju kao što se događa na kontinentu.

Peter Liese, predstavnik u EU-u iz iste stranke kao i Angela Merkel, rekao je: 'Neuverljivo opravdanje da postoje poteškoće u lancu snabdevanja za EU-a, ali ne i drugde, ne drži vodu, jer naravno nije problem dobiti vakcine iz Velike Britanije na kontinent.

'AstraZeneca se ugovorom obavezala da proizvodi vakcinu već u oktobru i očito bez odlaganja isporučuje u druge delove sveta, uključujući Veliku Britaniju.'

Englesko-švedski proizvođač lekova primio je unapred 336 miliona evra (298 milijuna funti) od EU kad su postigli dogovor u oktobru, rekao je jedan predstavnik EU-a za Reuters.

Sporazum o najmanje 300 miliona injekcija prva je potpisala EU kako bi osigurala kovid vakcinu.

Prema ugovorima o unapred zaključenim tokom pandemije, EU plaća avanse kompanijama kako bi osigurale doze, a novac će se uglavnom koristiti za proširenje proizvodnih kapaciteta.

No, AstraZeneca je u petak rekla: 'Početne količine biće manje od prvotno predviđenih zbog smanjenih kapaciteta na proizvodnom mestu u našem evropskom lancu snabdevanja.'

Reč je o fabrici vakcina u Belgiji koju vodi partner proizvođača lekova Novasep.

Visoki dužnosnik EU rekao je da je Evropa imala ugovorno pravo da proverava knjige kompanija radi procene proizvodnje i isporuka.

Predstavnik Komisije rekao je: 'Očekujemo da će kompanija pronaći rešenja i iskoristiti sve mogućnosti za brzu isporuku.'

Predsednica EK-a Ursula von der Leyen razgovarala je u ponedeljak s šefom AstraZenece Pascalom Soriotom kako bi ga podsetila na obveze kompanije, a drugi sastanak zakazan je za isti dan.

AstraZeneca sinoć nije bila dostupna za komentar.

Najavljena kašnjenja

Prvi predstavnik EU-a, koji je direktno uključen u razgovore s AstraZenecom, rekao je da nisu postojala velika očekivanja o sastanku na kojem će se od kompanije tražiti da bolje objasni kašnjenja, iako njegov ishod još uvek nije jasan.

Ranije u januaru, Fajzer, koji je trenutno najveći dobavljač vakcina protiv kovida-19 u EU, najavio je kašnjenja u isporukama od gotovo mesec dana, ali par sati kasnije to je revidirao rekavši da će kašnjenja trajati samo nedelju dana.

Ugovori EU-a s proizvođačima vakcina poverljivi su, ali predstavnik EU-a nije isključio moguće kazne za AstraZenecu, s obzirom na veliku reviziju njenih ranijih obaveza. Međutim, izvor nije precizirao šta bi moglo da pokrene kazne. 'Još nismo došli do toga', dodao je predstavnik.

Očekuje se da će vakcine AstraZeneca biti odobrene za uporabu u EU 29. januara, a prve isporuke očekuju se od 15. februara.

U ponedeljak je šef farmaceutsk kompanije osudio pristup nekih zemalja po principu 'ja prvi' za dobijanje doza vakcina.

Izvršni direktor AstraZenece Pascal Soriot, govoreći na virtualnom događaju za Svetski ekonomski forum u Davosu, takođe je napao nedostatak globalne pripreme za smrtonosnu pandemiju koronavirusa.

Dolazak revolucionarnih vakcina za kovid-19 mogao je da bude razlog za slavlje, 'ali toga nažalost nije bilo jer je bilo malo ponašanja tipa 'ja sam prvi', rekao je Soriot.

'Globalno, pošteno je reći da smo se mogli i trebali bolje pripremiti za ovu pandemiju', dodao je.

Soriot je međutim primetio da se 'stvari menjaju i pojavljuje se međunarodna saradnja' oko koronavirusa koji je odneo živote više od dva miliona ljudi.

'Mnogo je dobrih primera ogromne javno-privatne saradnje u mnogim zemljama', rekao je.

Ubuduće, 'prvo što treba učiniti jeste da se uloži u prevenciju i rano otkrivanje i rano lečenje', dodao je Soriot.

Primetio je da se među najindustrijaliziranim zemljama sveta samo tri posto zdravstvenih izdataka troši na prevenciju.

'Dvadeset posto od ovih 3,0 posto troši se na imunizaciju i rano otkrivanje bolesti. Dakle, u osnovi, mi nekako čekamo da se ljudi razbole i onda pokušavamo to da rešimo, za razliku od ranog otkrivanja bolesti i njenog sprečavanja.'

BONUS VIDEO:

 .