Živimo u kataklizmičnom dobu, čeka nas Treći svetski rat

Raste spoznaja da bi ova teška vremena za čovečanstvo mogla da potraju najmanje deset godina, kaže Artjom Lukin, docent međunarodnih odnosa na Dalekoistočnom univerzitetu u Vladivostoku.

Osećaj neizvesnosti raste već godinama. Počeo je sa lobalnom finansijskom krizom 2008-2009. ali je, ipak, sve do 2020. godine postojala je nada da će se svet nekako vratiti na pravi put i uspostaviti stabilnost. Covid-19 odneo je tu nadu, devastirajući globalnu ekonomiju i dodatno pogoršavajući napetost između vladajućeg hegemona (Sjedinjene Američke Države) i nove supersile (Kina), naveo je on u autorskom tekstu za Russia Today.

Svet je u strahu od bolesti koja se širi a čak i ako pobedimo koronu, megatrendovi u globalnoj politici ukazuju da problemi ne samo da neće nestati već će se pojačati, naveo je on i izdvojio četiri megatrenda.

Podeljena društva

Svedoci smo kvazi građanskih ratova koji često dele društva. Glavna podela nastaje između tabora socijalnog konzervativizma i nativizma i pristalica progresivno-liberalnih vrednosti, kaže Lukin i kao primer poslednje manifestacije antagonizma navodi Poljsku gde je konzervativnim predsednik pobedio liberalnog suparnika sa tankom većinom.

Pobuna masa

Ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda izazvalo je masoovne proteste koji su se iz SAD proširili po celom svetu. U ruskom dalekoistočnom gradu Habarovsku, nedavno je uhapšen regionalni guverner Sergej Furgal i to pod optužbom da je organizirao ubistvo poslovnih konkurenata 2004. i 2005. godine.

Furgal je odmah prebačen u Moskvu i tamo zatvoren. Njegovo hapšenje izazvalo je masovne proteste koji i dalje traju, navodi Lukin i dodaje da desetine hiljada demonstranata veruje da je strvarni razlog hapšenja njegova uverljiva pobeda protiv kandidata Kremlja na izborima za guvernera 2018. godine i njegova kasnija odbijanja da se podvrgne diktatu iz Moskve.

Iako za sada mirni, protesti u SAD i Rusiji imaju jednu zajedničku crtu - ljudi u Americi, Rusiji i drugim zemljama prkose velikim rizicima s covidom-19 i izlaze na ulice tražeći dostojanstvo. Većina njih protestuje protiv onoga što smatraju strukturalnom nepravdom i arogancijom vlasti i ovi protesti su deo globalnog talasa pobuna koji raste već desetak godina od Arapskog proleća i Occupy pokreta, prenosi Index.hr.

 Kraj hegemonije i svet bez kormila

I međunarodni sastav je uzdrman, kaže Lukin.

Kada se završi američka hegemonija, ko će provoditi međunarodni zakon i red? Na to pitanje zasad nema odgovora.

Postojeće institucije, poput G20 ili UN P5, nisu ni izbliza sposobne za globalni nadzor, a uprkos sumnjama Vašingtona, nema dokaza da rastuća supersila Kina zapravo želi ulogu svetskog policajca, piše Lukin i dodaje: Jedno je ipak jasno. Vakuum upravljanja dovešće do još većeg haosa u globalnoj politici.

Predosjećaji rata

Lukin je još 2014. nagovestio mogućnost izbijanja Trećeg svetskog rata oko 2030. Sada sa koronom, kaže da američko-kineski rat danas ne samo da je moguć, nego i gotovo neizbežan.

Drugo, situacija koja prethodi sukobu SAD-a i Kine neće nalikovati svetu početkom 20. veka, pre Prvog svjetskog rata, s naglim napretkom zbog kojeg se to razdoblje naziva prvom erom globalizacije.

Umesto toga, atmosfera u 2020-im godinama više će nalikovati 1930im, kada je globalna ekonomija bila u recesiji, a rasli su autoritarni i netotalitarni režimi.

Ipak, najvažnije je pitanje hoće li rat Kine i SAD-a biti relativno ograničen, piše Lukin. Ne bude li tako, može li to dovesti do globalnog požara i privući druge igrače kao što su Rusija, Indija, Japan i Europa?

U istoriji čovečanstva nikad nije manjkalo sukoba oko vrednosti i moći, ali je sadašnji trenutak prilično jedinstven zbog konvergencije nekoliko dubokih i eksplozivnih društvenih kontradikcija u jednom trenutku, s pretnjom pandemije i klimatskih promena u pozadini.

Kina je možda jedino veće ostrvo relativne stabilnost u globalnoj oluji, što uzgred pojačava strahove da će Peking pokušati da zgrabi žezlo globalne moći.

S vremenom će se nesuglasice i sukobi kretati svojim putem i razrešiti. Uspostaviče se nova ravnoteža. Dok se to ne dogodi, međutim, živećemo u vrlo zanimljivim vremenima. Možda bi uzbuđenje, a ne strah i strepnja, trebalo biti glavno raspoloženje naše ere, zaključuje u optimističkom tonu Artjom Lukin.