UKRAJINSKA KRIZA Zapad u većem problemu od Rusije!
Alo! Ilustracija /J.V.

Upozorenje zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, nakon što je Nemačka suspendovala Severni tok 2, da će cena gasa otići na basnoslovnih 2.000 evra za 1.000 kubnih metara, počelo je da se ostvaruje, pošto je prema jučerašnjim podacima londonske ICE berze cena skočila na više od 960 dolara, a na udaru su se našle zemlje EU.

Austrija je među prvima pokazala da je zabrinuta, pošto su njihova skladišta popunjena sa svega 18 odsto kapaciteta. Ministarka privrede Margarete Šrambek je zato izjavila da se analizira mogućnost uvođenja obaveze popunjavanja skladišta, koja već decenijama postoje za naftu.

Uticaj na francuski privredu

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je da će sankcije imati „relativno“ ograničen uticaj na francusku privredu, kao i da se prati kretanje cena, te ponovio da francuske potrošače treba zaštititi od poskupljenja.

Najtvrđi stav zauzela je Velika Britanija, najverniji evropski saveznik SAD, čija šefica diplomatije Liza Tras je izjavila da će njena zemlja zaustaviti prodaju ruskog državnog duga na londonskoj berzi.

Sankcije Rusiji

Da će se sankcije Rusiji osetiti u celom svetu, pa i u SAD, upozorio je Anatolij Antonov, ruski ambasador u toj zemlji. On je naglasio da je nesporno da će sankcije teško pogoditi globalna finansijska i energetska tržišta, a da ni SAD neće ostati pošteđene, jer će prosečni građani osetiti posledice rasta cena.

U međuvremenu, Bela kuća je saopštila da se aktivnosti na projektu Severni tok 2 „ne odvijaju u ovom trenutku“, ali je portparolka Bele kuće Džen Psaki odbila da kaže da li je nemačka odluka podložna opozivu, što je izazvalo zabrinutost američkih zakonodavaca i drugih kritičara da će projekat ponovo oživeti. Iza tog gasovoda stoji ruski gasni holding Gasprom, a u njega su još uključene nemačke kompanije Uniper i Vinteršel, francuski Anži, britanski Šel i austrijski OMV.

Procene zapadnih analitičara

Inače, zapadni analitičari procenjuju da je Putin poslednjih godina jačao ekonomsku odbranu Rusije u iščekivanju ovog trenutka popunjavanjem deviznih rezervi, koje sada iznose 631 milijardu dolara, što je Rusiju učvrstilo na četvrtom mestu u svetu. Takođe je preduzet niz drugih koraka da bi se ublažio uticaj sankcija, kao što su smanjenje troškova, razvoj domaće industrija kako bi se smanjio uvoz sa Zapada, te drugi potezi.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (1)

Loading
Drsgi

24.02.2022 08:00

To su r pre rata radili šipta ti uz pomoć zapada napadali Sepsko stano vništvo to čine i danas sa manjim intenzitetom opet uz pomoć zapada .Zapad je svoje poštenje i pravdu pokazao na više zemalja a naročito Srbiju zapadna politika ko o čemu k????? O ???????