Jovana Jeremić opet oplela po koleginicama, a onda nagovestila da joj je potrebna pomoć psihijatra?! (VIDEO)

Priznala si nedavno da nikada nisi posećivala psihijatra, ali da ipak planiraš da potražiš pomoć. Zbog čega?

- Stres, ubi me stres. Mnogo se sekiram zbog posla. Urednički posao je pretežak. Skoro sam se čula sa Vesnom Dedić i žalila sam joj se "ne mogu Vesna, kunem ti se, više da čekam ove goste i da uređujem", ona mi kaže "molim? Ja sam 12 godina bila urednik i voditelj Jutarnjeg programa na RTS-u. Šta ne možeš? Ustaj vojsko, moraš! Jedino tako se pravi karijera". Vesna je u pravu! Ako misliš da budeš televizijska zveda, moraš da budeš um i mozak operacije, a ne da budeš samo manekenka koja se slika tu po studiju, koja glumi tu neku voditeljku i danas bude, sutra ne bude tu, kako se smene švaleri i neke veze koje je imala, tako i ona nestane. Pogledaj ko traje 40 godina, to su novinari, urednici, autori. Nijedna ova koja se slika ne može da opstane.

Da li aludiraš posebno na neku koleginicu?

- Ne, same će se one pronaći koje su.

Mnoge javne ličnosti priznale su da koriste stručnu pomoć... Kakvo mišljenje imaš o javnim pričama na tu temu?

- Potpuno normalna stvar, odlazak kod psihijatra je kao odlazak kod zubara ili lekara opšte prakse. Mislim da češće treba da odlazimo kod psihjatra, jer se lakše prebrode neke teške stvari u životu, traume i stresovi. Moj jedan dan je užasno stresan. Ja se u toku jednog dana nakupim stresa kao prosečan čovek za godinu dana. Mislim da psihijatar održava tvoju psihu, kao što zubar održava tvoje zube. To je potpuno okej, nego mi živimo u zemlji gde ako odeš kod psihijatra odmah kažu da si lud. Ako popiješ jedan bromazepam kad se treseš, ti nisi normalan. Mi živimo u takvoj zemlji, ali došlo je vreme da se malo menja i naš mentalitet. Ako mislimo da nam bude bolje, moramo i mi da budemo bolji.

Kako se trenutno boriš sa stresom?

- Pucam u streljani, treniram fitnes... Koristim "zig zauer p320" i odlično mi stoji taj pištolj i zadovoljna sam kako mi to ide. Obožavam da vozim rolere, slušam muziku i trudim se da na te neke načine opuštam sebe. Žao mi je što nemam mnogo vremena da čitam. Dete mi je malo i nedostaje mi to moje čitanje. Nedostaje mi ta moja devojačka ušuškanost koju sam imala pre dolaska Lee, ali mislim da će se to promeniti kada ona krene u obdanište i kada bude veća.

BONUS VIDEO: