Ljubavna prića Zafira i njegove najvoljenije Senke će vas osaviti bez daha, splet okolnosti kakav se ne viđa ni na filmu!

On je u januaru ove godine u životnoj ispovesti za Kurir otvoreno govorio o svom životu, karijeri i ljubavi.

Ljubav pobedila ugovoreni brak

U Gruziji, u Tbilisiju, Senka i ja smo se zavoleli. Na Brdu slobode iznad grada prvi put smo se poljubili. Bila je prelepa i pevala je kao san. Upravo se razvela od pevača Tihomira Petrovića. Tiha i ja smo ostali drugari do kraja njegovog života. Često smo sedeli u Kamenoj sali u Radio Beogradu, pijuckali i pričali o svemu. Slagali smo se u mnogim društvenim diskusijama. Moji su, moram da priznam, malo bili iznenađeni. Mislili su da sam omiljen kod ženskog roda i da ću da završim s nekom mlađom, da budem "džek". Već su mi ugovorili i brak sa jednom vrlo popularnom budućom pevačicom. Ali ja kad nešto odlučim - odlučio sam.

Bilo je ljubavi i pre Senke, naravno. Bio sam razvijen, dizao tegove, a kad skočim "lastu" na moru, bar pet devojčica pošizi za Džefijem, kako su me zvali. Zabavljao sam se sa jednom prelepom bogatašicom iz Slovenije, pa sa Italijankom čiji je otac bio direktor najveće italijanske banke i koji mi je u svojoj ogromnoj vili u Torinu dao garsonjeru. Živeo sam kao grof. Ali ogromnu ljubav osetio sam samo prema svojoj ženi.

Kad pevač u vojsku pođe

Vojsku sam služio u Zrenjaninu i Subotici. Dobro sam prošao. U vojsci sam bio deset meseci, a osam proveo na koncertima, festivalima i snimanju filma. Film "Higijenske navike vojnika" Predraga Golubovića izvukao me je iz vojske u Zrenjaninu bar šest meseci. Kad su me prebacili u Suboticu, kapetan mi je bio doktor Raša Stojanović, onaj koji je otkrio velike boginje na Kosovu. Sjajan tip, da ih nema, trebalo bi ih izmisliti. Voleo je moje pesme i štitio me je svojim činom od vojničkog režima. Bio sam bolničar, delio lekove i merio temperaturu! Pevanje je dar božji, karta za raj. To je lekovit posao. Ljudi su srećni posle koncerta i predstave. Zar nije to lepo?

Bio sam u vojsci kada se Senka porađala u Pančevu, kod čuvenog ginekologa Leposavića. Nisam imao ni dozvolu. Ali seo sam u auto i bez dozvole stigao u Pančevo. Prvi sam video Vasila. Pogledao me je, coknuo i zaspao. A ja srećan ko čopor kučića! Senka je bila lepa kao upisana, jer je rodila carskim rezom. Nasmejana, srećna. Mislim da sam je tada video tako srećnu i drugi put kada smo na ultrazvuku videli sliku naše unuke Marte.

Porodična blaga

Vasil je najveća radost mog života. Napisao sam i pesmu o njegovom rođenju - "Žito moje". Kada sam ga mirisao kao bebu, posle kupanja, zamirisao mi je kao tek izvađen hleb iz pećnice. I padne mi na pamet da je žito najvažniji produkt života. Presrećan sam i što se nit muzikalnosti prenosi kroz generacije moje porodice. Velika je radost kada imaš sina koga proglase najboljim džez pijanistom na svetu, a onda dođe unuka koja sa 17 godina samostalno ode u Pozorište na Terazijama i pobedi njih 50 na audiciji za ulogu u predstavi "Fantom iz opere". Marta je trenutno na studijama solo pevanja u Nemačkoj, u Manhajmu, dobiće njihovu punu stipendiju. Ima neverovatan glas, koloraturni sopran. Prelepa je i vrlo svoja. Ne odustaje od onoga što je zamislila i smatra da je dobro.