Suprugu je verio sa prstenom od 50 dinara, a Čkaljine reči i danas odjekuju Srbijom!

Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Reči koje je izgovorio pred smrt i danas se pamte i odzvanjaju u glavama mnogih.

- Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde. Hvala, pustili ste me da glođem do koske - rekao je neutešni glumac 2002. godine na dodeli, samo godinu dana pred smrt.

Ljubavna priča Petrovića počinje 1948. godine na proleće kada su se venčali u tadašnjoj zgradi Doma kulture "Božidar Adžija".

- A što i da dođe, kada ima platu četiri i po hiljadarke! A naš mladoženja svega tri - uzviknuo je kum glumca.