Vesna Trivalić je oživela nezaboravnu Cakanu, a ovo su njenih 25 nezaboravnih izjava!

Serija "Otvorena vrata" jedna je od domaćih TV ostvarenja čije replike mnogi koriste u svakodnevnom životu. Prve dve sezone prikazivane su tokom 1994. i 1995. godine, a treća i četvrta tokom 2013. i 2014. godine.

Serija prikazuje život savremene građanske porodice iz srpske prestonice.

Katarina Cakana Anđelić, glavna junakinja koju tumači glumica Vesna Trivalić, postmodernista je i humanista. Ona se bavi vajarstvom, ali njeni radovi su odveć bizarni (uključujući skulpturu sa tri glave Josipa Broza Tita i usisivačem, ogromnu muvu napravljenu od metalnih delova) kako bi privukli pažnju pravih umetnika. Zajedno sa njom u stanu žive njena deca Vojkan i Milica, brat Svetislav zvani Bata, kao i njegova ćerka Ana. Svakodnevicu neobične porodice čine komšinica Angelina Savić i Milorad Ugrinović Kekec (koji je zaljubljen u Cakanu). Priča prati pokušaje Dragoslava Jakovljevića, Cakaninog bivšeg muža, da joj se vrati. Anđelićeva ga je najurila jer ju je varao, ali ga još uvek voli. Takođe su tu i stalni pokušaji Svetislava da brzo i lako zaradi novac, Vojkanove bolesti, Miličini politički problemi...

Najčešće citirana osoba iz serije je Cakana, a njene rečenice žive u svakodnevnom govoru i u godinama nakon emitovanja "Otvorenih vrata".

 

Ovo su 25 najpopularnijih Cakaninih sarkastičnih, duhovitih i ironičnih citata:

- Ja sam Katarina Anđelić, konceptualni umetnik, vajar, humanista, bivša žena i tako dalje, i tako dalje.

- Postoji samo jedna stvar, koja me sto puta više ubija od novokomponovanih narodnjaka u cik zore - optimizam. Ne mogu da podnesem taj lažni, ničim izazvani, potpuno nemotivisani optimizam.

 - Upamtite! Mi nismo dovoljno bogati da bi nosili jeftine stvari.

- ‘Ajde zato brže-bolje, napusti ovaj stan, zemlju, kontinent, jer ću te u protivnom nabosti na ražanj, ispeći za ručak i poslužiti meni i deci, đubre švalersko!

- Ja sam fer. Pre nego da počnem da ujedam, ja režim.

- Ne mogu da podnesem ovoliki broj poremećenih po kvadratnom metru!

- Niti umem sa ljudima, niti me to zanima.

- Ja?! Nije meni ništa. Vidite kako se smejem.

  - Ti si nezrela, ja sam naoružana i depresivna i opasno je dirati me!

- Šta je? Guši nešto? ‘Oće infarkt – neće infarkt?“

- Da li si primetio da ti od jutros nisam rekla da si idiot, iako si već za doručkom potrošio dozvoljenu kvotu za glupost?

- Boli me duša kad vidim kako rasipam svoj život, a kako je moglo da bude.

- Ja ću da poludim! A da ne bih poludela, ja ću da emigriram, jer ja više nemam šta da tražim ovde!

 

- Ali doktore, mene je porodica dovela ovde gde sam. Porodica me je uništila kao individuu, kao umetnika, kao ženu…

- Svetislave, ista majka nas je rodila, ista će te oplakivati.

- Ako se ne nerviram, onda sam jako nervozna.

- Ono što meni treba je muškarac, normalan muškarac!

- Imam i ja svojih problema, ali od svih vaših ne mogu da dođem na red.

- Ne, ne, ne. Nije to ni prvi ni drugi obožavaoc. To je treći, stalni.

- Ja od sad neću ništa više da radim. Ja sam žensko, domaćica, znači, ja samo gledam i samo se smeškam.

- Bez telećih nežnosti, znaš da ne volim to.

- Brojaću do tri. Ukoliko odmah ne izađeš iz mog stana i života, izlazićeš sukcesivno i to u delovima. Ali bez džigerice jer ću nju da pojedem!

- Pola sata imate vremena da svoje psihosomatske poremećaje dovedete u red, da se uljudite i da dočekamo goste.

- Bube imamo, zato što ih gajimo, volimo ih, jedemo ih, a najviše žive, Je l‘ jasno?

- Danas je nedelja, moj dan, dan u kome je ovaj stan prazan, dan kad se ja skinem gola pa se išaram karminom, pa se šetam! Je l’ jasno?“