NEOBIČNA ŽIVOTNA PRIČA ČOVEKA BEZ KOGA NE BI BILO NI "PLAZME", NI "DOMAĆICE" Nisam ih zaštitio, uvek sam smatrao da sve to pripada narodu
Foto: Printscreen

Petar Tutavac, tvorac keksa "Domaćica" i čovek koji je osmislio recept za "Plazmu", koji je preminuo juče u 88-oj godini ostaće zauvek upamćen kao prvi školovani biskvitar u bivšoj Jugoslaviji. Tutavac je jedno vreme bio i tehnički direktor "Bambija", a bio je istinski majstor svog zanata, koji je u industriji ostavio veliki trag.

Životna priča čoveka bez kog ni Plazma ni Domaćica ne bi postojale počela je u Podgradini kod Opuzena, koja je danas opština Slivno, gdje je rođen 1934. godine.

Sa 13 godina završio je tkački zanat u Opuzenu i nekoliko godina je pleo korpe u kojima se nosio hleb. Ali tu nije stao, preko sindikata se 1949. prijavio na Krašev kurs za kekse u Zagrebu. On i još jedan učenik izučili su keksarski zanat. 

"Potičem iz čiste seljačke obitelji, poslije radničke, jer se otac kasnije zaposlio kao građevinski radnik. Kasnije je bio i poslovođa. On nije imao škole, ali je znao matematiku, ćirilicu i latinicu. Iz vojske je izašao 1933. godine kao kaplar.

"Ja sam najstariji od osmoro dece. Sada nas ima oko 130 u užoj porodici. I moja porodica je velika, tako da je to za mene veliko bogatstvo“, rekao je Tutavac u intervju za RTV Biser prošle godine.

"Sećam se kada su nam Nemci upali u kuću, vojnik je uzeo kocke šećera i bilo mi je teško"

Setio se Opuzena i kraja iz kojeg je došao.

"Iz Opuzena mi je najlepše sećanje kada smo napravili zadružni dom. To je sada zgrada opštine. Tih dana, nakon što je dom izgrađen, imali smo orkestar, organizovali igre, dramske sekcije... Danas mladi ljudi ne rade uživajte u druženju i uradite nešto tako korisno", rekao je Tutavac. „Kao dete nisam ni sanjao da ću postati mornar ili kapetan.

"Sećam se 1943. godine kada su Nemci došli, upali su u našu kuću u pet sati ujutru i pretresli je. Još sam bio u krevetu i vojnik je otvorio maminu fioku, našao šećer u kockicama, uzeo punu šaku i stavio u džep. Bilo mi je teško jer sam jako voleo slatkiše", priseća se Tutavac.


Bio je prvi u Jugoslaviji koji je dobio diplomu za keks

Sa 13 godina Tutavac je bio vešt stolar i tkač, a među prvim poslovima bio je izrada nameštaja, korpi i drugih stvari. A onda, 1949. godine, dogodila se prekretnica u njegovom životu. Naime, hrvatski sindikat raspisao je tender za dva keksa i još dva profila u Zagrebu.

"Tako smo nas četvorica iz Opuzena otišli ​​u Zagreb. Počeo sam da radim kao student ekonomije u Kraševoj školi. Posle tri godine dobio sam prvu diplomu za keksara u bivšoj Jugoslaviji. KV radnik, keksičar", kaže Tutavac. 

NEOBIČNA ŽIVOTNA PRIČA ČOVEKA BEZ KOGA NE BI BILO NI

Foto: Printscreen

 

"Po odsluženju vojnog roka zaposlio sam se u Krašu. Tada je na Krašu postojala poslastičarska škola za pogonske inženjere. Jedini sam kao KV radnik pohađao tu školu i uspešno završio sa ostalima. pozvao me ovde kasnije u životu sa posla u Čapljini jer je rekao Moši Filipoviću da samo ja mogu da rešim pitanje proizvodnje grisina u Leskovcu", kaže Tutavac.

Bavio se političkim aktivizmom, ali nikada nije ušao u politiku Tutavac kaže da se tokom rada u Krašu bavio političkim aktivizmom u omladinskim organizacijama, učestvovao u mnogim omladinskim radnim akcijama, ali je na kraju odlučio da radi u privredi i nikada nije završio u politici.

"Imao sam priliku da postanem predsednik Omladine grada Zagreba. Mesto je upražnjeno 1957. Naime, Mika Tripalo je tada otišao u Beograd, a tadašnji predsednik Mladeži grada Zagreba Bijelić postao je predsednik Hrvatske. Ali onda sam odlučio da se ne bavim politikom", kaže Tutavac.

Prema njegovim rečima, u Krašu su začete praktično sve konditorske industrije u bivšoj Jugoslaviji, jer je u to vreme Kraš imao najkompletniju proizvodnju keksa, vafla, bombona, čokolade, deserta...

"Privredna komora Jugoslavije je tada dala zadatak da se u Krašu osnuje Viša konditorska škola. Osnova jugoslovenske konditorske industrije bila je od nas 96 koji smo završili tu školu", kaže Tutavac.
 

Pre Domaćice i Plazme pravio je grisine


Tutavac je u Srbiju stigao zbog grisina. Naime, Udruženje pekarske industrije Srbije imalo je problem jer nisu mogli uspešno da prave grisine. Član Udruženja bio je i Moša Filipović, koji je zbog toga doveo Tutavca u Leskovac.

"Došli su po mene i dogovorili smo se da odem u Leskovac i pustim proizvodnju tamo. Dali su mi stan, obećali da će mi unajmiti ženu. Zato sam 1960. godine otišao iz Čapljine u Leskovac", kaže Tutavac. Međutim, grisine nije njegov patent.

"To je italijanski proizvod, ja sam ga prvi napravio u Jugoslaviji. Ali sve ostalo što sam kasnije radio nije patentirano, već je bilo moje. Kupljena je italijanska linija za proizvodnju prezle, ali sam napravio drugi recept jer smo radili Cvibak za vojsku u Krašu. Radio sam na tome skoro mesec dana. Za mene je bilo veliko priznanje što mi Italijan kaže da su moji grisini skoro bolji od njihovih.

Na Domaćici je diplomirao, a Plazma mu je bila kruna karijere

Prvi su u Jugoslaviji u proizvodnji počeli da koriste soju, zatim surutku, koja je do tada bila bačena, iako je bila bogata kalcijumom, vitaminima i mineralima. Ideja o Plazma keksu rodila se u Leskovcu.

"Meni je to bilo jasno. Moša i ja smo se dogovorili da pravimo proizvode koji bi bili veće nutritivne vrednosti. Dobio sam neke časopise iz Amerike i video sastav vitamina i minerala u jednom proizvodu za mršavljenje. Plazma keks se takođe razvio u toku ovog razvoja".

Domaćica mu je, međutim, bila prva.

"Krašov keks Domaćica je moj prvi, diplomski rad. Od nje su počele sve moje misli o novim proizvodima. Domaćica je, posle plazme, najprodavaniji keks na jugoslovenskom tržištu. Svi su ga kasnije kopirali i dali mu ime Domaćica jer ranije nije bila zaštićena, pa se sada Domaćica, kao i plazma, radi u raznim varijantama.".

Tutavac nije svojim imenom zaštitio ništa što je napravio, ali je uspeo da se dogovori sa Italijanima da se njihov keks zove Plasmon, čiji recept nema veze sa njegovom plazmom, već sa nazivom i oblikom keksa.

"Oblik i naziv plazma keksa nisu moji, a recept i tehnologija su moji. Kao što sam pravio prezle u Leskovcu, tako sam pravio i plazmu".


Fabrika keksa Bambi i priča sa Voltom Diznijem

Posle Leskovca, Tutavac odlazi u Požarevac gde osniva fabriku keksa Bambi.

"Stalno sam imao ovaj problem jer sam bio uspešniji od drugih i hteli su da poprave nestašicu od 30 tona šećera u Leskovcu. Međutim, nisu uspeli. Došli su drugi ljudi, a ja sam posle četiri-pet meseci prešao u Požarevac. Tada smo Moša Filipović i ja odlučili da otvorimo pravu fabriku keksa. Fabrika se prvo nije zvala Bambi, a kasnije je došlo do problema zbog prava na naziv fabrike.

"Fabrika se prvobitno zvala Žitostig, ali smo posle pet-šest meseci shvatili da to nije adekvatan naziv za takav proizvod. Raspisali smo konkurs za naziv firme u kojoj su glasala deca iz cele Jugoslavije. Glasalo je oko 30-40 hiljada dece i tuča se vodila između imena Goran i Bambi. Goran je tada vodio sa dve do tri hiljade glasova. Otišao sam u Leskovac i sa tamošnjim školama naterao decu da glasaju za Bambija. Za dve, dve i po hiljade glasova Bambi je osvojio. I to je bila moja prva ovakva provokacija", kaže Tutavac.

"Posle nekog vremena beogradski advokat nas je tužio za ime, nakon čega se javila kancelarija Volta Diznija u Atini. Međutim, Volt Dizni nije mogao ništa da uradi po tom pitanju jer ime Bambi nije njegovo, njegovo je samo lik, a ime je austrijsko. Opet smo napravili kompromis da napravimo jedan proizvod kao nosioca imena i tako platimo dva odsto. Plaćali smo to 4-5 godina i onda je prestalo. Zato sam napravio proizvod sa kremom za tost od soje pod nazivom Bambi 70".
 

To su bila vremena kada se znanje nije skrivalo već delilo 

"I još jedan "najjači" proizvod na tržištu, a to je biskvit plus koji je bio namenjen sportistima sa 32 komponente, a plazma ima 22. Bio je to kompleks za ishranu. Kada su stručnjaci isprobali Plazmu, rekli su da je ona proizvod broj jedan u svetu, po svom sastavu i nameni. I pored svih uslova koje su imali radnici u Bambiju, Tutavac kaže da niko nikada nije ostao bez krova nad glavom.

"Ostavio sam 1640 radnika kada sam napustio Bambi. Nikada u svom radnom veku nisam otpustio radnika. Nikad mi se nije vratio radnik u firmu da je bio na Sudu udruženog rada. Mogu reći da su 99 posto bili srećni radnici."

Tutavac nikada nije patentirao nijedan svoj proizvod

"Bila su to druga vremena kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, svi moji recepti i proizvodi, pravljeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam mislio da sve to pripada narodu, tako da je jačala društvena snaga. i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu.To su bila vremena kada su bila na snazi neka druga pravila i odnosi među ljudima. Dobro sam ovako, srećan sam čovek", rekao je on u svojoj poslednjoj intervju za Slobodnu Dalmaciju.

Brend Plazma i Petar Tutavac su među najnagrađivanijim proizvodima i ličnostima svih mogućih domaćih i stranih prestižnih nagrada: Zlatna nagrada Eureka, selekcija Mond u nekoliko kategorija, Zlatna robna marka, višestruko najbolji domaći i brend, Orden srebrnog venca, najbolji privrednik Jugoslavije i Srbije, međunarodni menadžer godine.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading