DA LI STE VIDELI POTKOVANO JAJE I TAŠTIN OBREDNI HLEB? Etnografski muzej ima najveću zbirku uskršnjih jaja u Srbiji

Kolekcija Etnografskog muzeja ima 1.200 uskršnjih jaja i spada u najbogatije u Srbiji. Većina datira iz XX veka, a jedno od najstarijih jaja je iz Valjevske Kolubare s kraja XIX veka. O najzanimljivijim jajima, pričao nam je Saša Srećković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Saša Srećković, muzejski savetnik

Jaja se šarala voskom

Najstarija tehnika koja je korišćena za šaranje jaja u našoj zemlji je batik. Na jajetu se prvo voskom nacrtaju šare, a kada se potopi u boju, delovi bez voska se oboje, a crtež ostane. Korišćena je i tehnika s listićima ruže, jagode, deteline, koji su lepljeni na jaja pa su se posle u tankoj čarapi kuvala, a ostane otisak listića.

Foto: Vladimir Marković

Crveno jaje iz Ravanice

Veliko gušćje jaje bordo boje privlači pažnju svojom elegancijom. Ofarbale su ga i ukrasile monahinje manastira Ravanica. Šaru čine četiri cveta, listovi i ptičica na dnu. Na njemu je ispisano je “Manastir Ravanica 1988.” i inicijali Isusa Hrista – I. H. Rađeno je batik tehnikom.

Cveće kao simbol života

Najčešće su se crtali biljni motivi (detelina, đurđevak, lale, ruža) i geometrijski. Simbolišu proleće, obnavljanje prirode i život. Ređe su se na jajima oslikavale životinje (pile, zec). Još ređe su prisutni motivi s ljudskim likovima, poput lika neveste na jajima s Kosova, koji je simbol plodnosti. Neretko su pisane poruke H. V. (Hristos vaskrse) i V. V. (vaistinu vaskrse).

Foto: Vladimir Marković

Potkovano kuvano jaje

Najzanimljivija u zbirci su jaja s potkovicama. Kuvana jaja su potkovana metalnim potkovicama. Neverovatno je da nisu naprsla nigde. Kokošje jaje je ukrasio kovač Petar Radovanović iz Kragujevca 1977. Na taj način su kovači dokazivali svoju veštinu. U kolekciji se nalazi i potkovano jaje od morke.

Boje od lukovine i broća

Naši preci su crvenu boju pravili od korena biljke broć. Koristile su se i lukovina, kantarion, bakam, krmez, metvica, šljiva. Mrka boja se dobijala od zelene opne oraha, kore cera ili od čađi, zelena od semena koprive, cveta kukureka ili pšenice uz dodatak stipse. Žuta jaja su se bojila korenom biljke ruj, travom mlečikom, lišćem breze, a plava divljim zumbulom ili smrdljikom.

Foto: Vladimir Marković

Taštin obredni hleb

Uskršnji obredni hleb čiji se odlivak od gipsa nalazi u muzeju ima oblik obruča i jaje u sredini. Potiče iz okoline Zaječara iz 1971. Naziva se kokija. Umesila ga je tašta za svog budućeg zeta. Simboliše napredak. Krug predstavlja svetački oreol, od sredine idu četiri kraka koji simbolizuju krajeve sveta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI