Junakinje bivše Jugoslavije o kojima su pisane knjige i snimane serije: Sestre Levi i njihova neverovatna sudbina!

Život hrabrih i naprednih žena ispunjen usponima i padovima!

Sestre Levi
Foto: Printscreen

Potičući iz siromašne sefardske porodice od oca Jude i majke Estere, pet sestara Levi su zadužile Sarajevo više nego mnogi izvikani velikani.

Žene u porodici Levi bile su u svakom pogledu izuzetne. Na svoj način različite jedna od druge, one su ipak sve imale jednu zajedničku crtu: živele su ispred svog vremena.

Laura, Rifka, Klara, Blanka i Nina bile su samo svoje, nisu obraćale pažnju na mišljenje čaršije, na tradicionalne verske i društvene stege, same su zarađivale i svaka je imala svoj cilj kojem je težila ne mareći zbog negodovanja okoline.

Međutim, danas mnogi nisu ni čuli za ovih pet sestara iz Sarajeva, a sećanje na njih, osim pojedinih autora, danas, nažalost, retko ko neguje. Možda je vreme da im se odužimo, ako ništa, bar da podsetimo na sve ono po čemu su bile posebne i velike.

Sestre Levi
Foto: Printscreen

Laura Papo Bohoreta

Laura, rođena Luna, bila je nastarija sestra i znamenita jugoslovenska feministkinja (slovi za prvu feministkinju na Balkanu), književnica i prevoditeljka. Njena rukopisna građa sačinjena od eseja, dramskih tekstova, slika o običajima i zbirki, kulturno je blago ovog podneblja. Gotovo celog života sakupljala je veliki broj starošpanskih romansi, koje se početkom 20. veka nisu više mogle čuti u Španiji, ali su pevane i govorene u Bosni. Slovi za prvu feministkinju na Balkanu. Davala je časove francuskog, nemačkog i latinskog, i sama odgajala svoja dva sina, Leona i Barkohbu.

Njena studija "La Mujer Sefardi de Bosna" ("Sefardske žene u Bosni") prva je na svetu kulturografska i etnografska knjiga o sefardskoj ženi. Prekretnica u njenom socijalnom angažmanu bio je članak "Južnoslavenska žena u politici" ("Die Südslawische Frau in der Politik"), objavljen 1916. godine novinama koje su štampane na nemačkom jeziku, "Bosnische Post", gde je Jelica Bernadzikowska Belović jedno poglavlje posvetila sefardskoj ženi u BiH.

Ugled i popularnost je stekla i pozorišnim komadima koje je pisala na ladinu – jeziku sefardskih Jevreja. Na samom početku Drugog svetskog rata i Holokausta, 1941. godine, oba su joj sina ustaše odvele u koncentracioni logor Jasenovac. Slomljena tugom i brigom, Laura se razbolela i umrla skrivena u sarajevskoj bolnici katoličkih sestara milosrdnica 1942. godine. Nije znala da su joj sinove ustaše ubile već na putu prema Jasenovcu. Sahranjena je na jevrejskom groblju u Sarajevu bez nadgrobnog spomenika, zaboravljena, gde i danas počiva.

Sestre Levi
Foto: Printscreen

Rifka Riki Levi

Rifka, od milja zvana Riki, bila je prva sarajevska profesionalna balerina, ali i prva sefardska balerina i primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu. Još od malih nogu Rifka je pokazivala svoj talent za ples. Zajedno uz pratnju sestre Klare na gitari 1919. godine, Riki je izvela kraći komad svoje najstarije sestre Laure pod nazivom “Spremanje za pehas”. Tom prilikom su je primetili članovi kulturnog jevrejskog društva Benevolencija, pa postaje njihov član i nastupa na priredbama i proslavama.

Ubrzo, odlazi na baletsku školu u Zagrebu na usavršavanje. Prvi nastup u Sarajevu kao članica društva imala je 1920. godine. Školovanje je nastavila kod Karla Rejmonda u Beču, gde je provela tri godine. Nakon povratka sa usavršavanja Riki dobija angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu. U periodu od 1923. do 1927. bila je igračica baleta u pozorištu, a od sezone 1926/7. postaje solo balerina. Važila je za najtalentovaniju jugoslovenku balerinu za stilizovanu grotesku, ali i za balerinu sa najboljim telesnim proporcijama.

Narodno pozoriše je 1932. godine šalje u Pariz na usavršavanje. Tamo je uzimala časove klasičnog ruskog baleta profesora Nikolaja Legata, nekadašnjeg prvaka ruskog carskog baleta, i gospođe Nižinski. Zajedno sa članovima Narodnog pozorišta nastupala je u Francuskoj, Grčkoj, Austriji, Čehoslovačkoj, Nemačkoj i Španiji.

Sestre Levi
Foto: Printscreen

Na vrhuncu karijere bila je od 1931. do 1934, i tada je važila za miljenicu beogradske baletske publike i po mnogima bila je najlepša Jugoslovenka. Riki je tokom godina karijere odigrala veliki broj karakternih i solo minijatura, među kojima su: Sladoled u "Labudovom jezer"u, Kanarinka i Bela mačka u "Začaranoj lepotici", Ljubimče dvora i Arapka u "Rajmondi", Beba u "Vili lutaka", Pajac i Strelica u "Kopeliji", Mor u "Don Kihotu" i druge.

U trenutku kada je bila na vrhuncu slave i kada je trebalo da potpiše ugovor sa Sadlers Velsom, prilikom izvođenja Labudovog jezera 1935. godine, skočila je na sceni, pala je, nastavila da igra i ponovo pala, a zatim se i onesvestila. Kada je došla svesti prvo što je rekla bilo je: Kada opet izlazim na scenu? Zbog bolova prvo odlazi beogradskom ortopedu koji joj je rekao da joj je kost polomljena i da će morati da nosi gips. Ležala je nedelju dana i vratila se igranju, ali nakon nekoliko proba vratili su se bolovi. Pretposlednji put se pojavila u Kopeliji, a poslednji put u Karmen. Potom odlazi u Milano gde joj je doktor rekao da je to od tuberkuloze kostiju i da joj nema pomoći. Pošto bolovi nisu prestajali odlazi u Zagreb kod doktora Baruha, čuvenog sefardskog ortopeda. Nakon više nedeljnih analiza dr Baruh rekao joj je da je kuk polomljen i da je njena baletska karijera završena.

Rano ujutru šestog aprila 1941. Nemci su bombadovali Beograd, a Riki uspeva da pobjegne iz prestonice izbegavši jedan od tri napada. Zahvaljujući prijateljima krila se u selu Grbavče, kod Ljiga, pod imenom Milica Marušić.

Nakon rata ponovo se vraća u Narodno pozorište, ali ovoga puta kao kostimograf. Umrla je i sahranjena je 1968. godine u Njujorku, u koji je 1957. otišla zbog operacije kuka, uz epitaf "Sanjam Sarajevo".

Sestre Levi
Foto: Printscreen

Klara Levi

Klara je bila vrsna muzičarka. Svirala je klavir, špansku gitaru i saz, često prativši Rifku u njenim ranim nastupima po sarajevskim sijelima, igrankama i zabavama. Predanja kažu da je zvuk stare Španije odzvanjao vratničkim i bjelavskim avlijama i baščama kada god bi ona njima šetala. Udala se za izvesnog Splićanina iz porodice Dvorniković i takođe svoj životni put okončala u Njujorku, daleko od svog Vratnika.

Blanka Levi

Blanki, koja je važila za jednu od najnačitanijih Sarajki, udala se za preratnog sarajevskog industrijalca Metodija Kuića, koji će, iako simpatizer i finansijer Narodnooslobodilačkog pokreta, proći posleratne komunističke kazamate kao narodni neprijatelj. U Beogradu je rodila kćerku Gordanu, koja će postati nagrađivana književnica najpoznatija po bestselerima "Miris kiše na Balkanu" i "Cvat lipe na Balkanu", u kojem je pisala o svojoj majci i tetkama. Ti romani su dobili svoju ekranizaciju u režiji Ljubiše Samardžića.

Nina Levi

Sestre Levi zajedno su držale i otmeni salon šešira "Chapeau Chic Parisien" koji se nalazio odmah prekoputa hotela Evrope i predstavljao prvi izraz ženskog preduzetništva u ovim krajevima, a o kojem danas, blizu stotinu godina kasnije, nevladine organizacije drže okrugle stolove i simpozije, tobože nas podučavajući da i žene moraju biti pokretači društvenog razvoja. Mozak salona bila je mirna i staložena Nina – peta sestra Levi, koja je sahranjena u Zagrebu, to dražesno porodično čangrizalo, kako su je sestre nazivale.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi