Istorija hitne kontracepcije: Evo kada i ko je prvi put koristio!

Pilula za jutro posle – hitna kontracepcija se koristi u roku od 72 sata nakon seksualnog odnosa u kojem postoji rizik da može da dođe do trudnoće. Mala pilula koja može mnogo da pomogne, posebno ukoliko još uvek niste spremni za roditeljstvo.

Kada je nastala prvi put, kako se razvijala hitna kontracepcija, i kakvu vezu ima sa majmunima Makakijima pročitajte u nastavku priče.

Potreba parova da nakon seksualnog odnosa spreče začeće je jako stara. Postoje dokazi u vremenima 2 500 godina p.n.e. U to vreme to su bili rituali. Neki od prvih primera su:

- 2500 p.n.e. – Žene tresu donji deo tela u polusedećem ili klečećem položaju – Plemena sa Polinezije
- 1850 p.n.e. – Vaginalni postkoitalni preparati –Spominju se u Egipatskim papirusima
- 1500 p.n.e. – skakanje i igranje, kupanje u lekovitom bilju
Kako se društvo razvijalo tako su se i metode hitne kontracepcije razvijale. Tako u današnje vreme imamo vrlo efikasne i bezbedne metode hitne kontracecpcije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji danas je “pilula za jutro posle” sa levonorgestrelom zlatni standard hitne kontracepcije.

Pilula za hitnu kontracepciju tj. pilula za jutro posle je nastala tokom 70-tih godina kao rešenje za veliki broj abortusa u svetu, ali i kao rešenje za zdravstvene komplikacije koje su se tom prilikom dešavale. Ona se naziva i „hitna postkoitalna kontracepcija“ što znači kontracepcija posle nezaštićenog seksualnog odnosa ili ukoliko zakaže neka od primenjenih metoda kontracepcije. Efikasnost sprečavanja neželjne trudnoće je do 99%, a važno je istaći da se mora na vreme popiti – što pre, a najkasnije u roku od 72 sata nakon seksualnog odnosa.

Dešavalo se da korišćenje ove pilule bude predmet polemika u javnosti, ali ginekolozi ističu da je hitna kontracepcija visoko bezbedna i da ne uzrokuje zdravstvene komplikacije. Važno je da napomenemo da ova pilula nije abortivna tableta i da je dokazano da nema štetnih delovanja na plod i majku, ukoliko je ipak došlo do trudnoće pre uzimanja pilule.

Istorija hitne kontracepcije dostiže do daleke 1966. godine kada su ginekolog Džon Meklin i biolog Gertruda Van Vagenen sa Medicinskog fakulteta u Jejlu poslali izveštaj o uspešnoj upotrebi oralnih pilula hormona estrogena u obliku visokih doza kao postseksualnih kontraceptiva kod žena, kao i kod majmuna makakija. Tom prilikom proučeno je nekoliko različitih lekova sa fokusom na visokoj dozi estrogena i prvobitno su se nadali da će postkoitalna kontracepcija pokazati održivom kao kontinuirana metoda kontracepcije. Prve metode koje su ikada korišćene bile su petodnevni tretmani estrogenima visoke doze u SAD i Holandiji. Kasniji razvoj je doneo unapređenje ove metode kao i samih načina zaštite od neželjene trudnoće.

U to vreme tablete za hitnu kontracepciju prvobitno su sadržale veće doze istih hormona (estrogena, progestina – levonorgestrel ili oba) koji se nalaze u redovnim kombinovanim oralnim kontraceptivnim pilulama. Kombinovane tablete estrogena i progestina se više ne preporučuju kao posebne tablete za hitnu kontracepciju (jer je ovaj režim manje delotvoran i izaziva više mučnine), pa je u današnje vreme dostupna pilula koja sadrži samo levonorgestrel i uzima se samo jednom.

Prema procenama američkih stručnjaka, širenje metoda kontracepcije može da spreči nastanak preko 1,7 miliona neželjenih trudnoća i 800 hiljada abortusa godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama.