Da li objavljivanje lepih vesti nije u interesu novinara? Evo zbog čega čitamo crnu hroniku

Čini se da nikada u istoriji nije bilo više vesti koje pune stupce crne hronike nego danas i ova je pojava na globalnom nivou.

Ubistva, samoubistva, silovanja, poplave, zemljotresi, prirodne katastrofe, ratovi, pedofilija, prostitucija...

Mogli bi da nižemo do u nedogled. Da li se radi o manipulaciji ili nas pak neko želi uveriti da smo mi ipak srećnici kojima se neka od navedenih pojava nije dogodila?

Neki psiholozi su saglasni u tome da čitanje ovakvih tekstova može u nekom obliku imati antidepresivno svojstvo, ali se postavlja pitanje, kakva smo mi to sorta koju tuđa nesreća čini spokojijm.

Anksiozni ljudi se u ovim sadržajima identifikuju sa žrtvom dobijajući potvrdu sopstvene percepcije da je svet jedno loše i opsano mesto, te s toga uvek treba biti na oprezu.

Nasuprot njima, oni koji nemaju ovu vrstu poremećaja neuroze, doživljavaju osećaj neke vrste užitka sopstvene zaštićenosti kao i to da su žrtve, stradanja i patnje negde tamo id a se to njima ne može desiti.

Nažalost, odgovor je bolan, ali ovo je istina o ljudskoj psihi.

Postoji i ona treća kategorija, a to su osobe koje prate crnu hroniku iz opšte radoznalosti prema prirodi mračne čovekove strane. Ova kategorjia može opisati psihopategenu crtu koja se deli u dve kategorije, oni koji akcenat stavljaju na počinioca zločina i one koji se fokusitraju na žrtvu.

Način da se reše agresivnosti i socijalne neadekvatnosti ispoljavaju komentarima da je žrtva to i zaslužila, te time sebi šalju poruku, kako ima se nije desila uloga žrtve jer su bolji od nje. Drugi oblik, gde se glorifikuje počinioc zločina i opravdava čin pozivajući se na pogrešno poimanje socijoloških vrednosti i ljudskih prava. Ovaj tip ukazuje na jednaku sociopatsku strukturu ličnosti.

Senzacionalizam u novinarstvu najviše je atakovan ovom kategorijom ciljajući na senzibilitet čitaoca koji je već neosporno intrigiran samom temom, a koje su granice ukusa kada novinar izveštava o ovakvim događajima, to je na etici samog pojednica.