ONKOLOG ALEKSANDRA KOVAČ UPOZORAVA: Stres prvi na listi okidača za maligne bolesti!

Kada umesto besa i gneva počnemo da reagujemo zdravom ljutnjom i otvorenom komunikacijom, na dobrom smo putu da budemo srećniji, zadovoljniji i zdraviji

Onkologija
Foto: Nebojša Raus

Stres koji predugo traje, osećanje krivice, bespomoćnost i beznadežnosti slabe imunitet, i uz postojeće faktore rizike, ako se nešto ne preduzme, povećavaju rizik od nastaka raznih bolesti, pa i raka.

Tip ličnosti kao uzrok bolesti

Ako pogledamo kroz istoriju, još u 2. veku n.e. rimski lekar Galen dovodi u vezu malignu bolest i melanholični tip temperamenta. On je smatrao da su ličnosti sklone bolnim i dugotrajnim nezdravim negativnim emocionalnim stanjima, poput anksioznosti i depresivnosti, sklonije i razvoju maligne bolesti. Vodeći se ovim zapažanjem, brojni autori u 18. i 19. veku ističu da se maligna bolest češće javlja kod osetljivijih ljudi, sklonih da na stres reaguju bespomoćnošću, beznadežnošću, depresijom i potiskivanjem negativnih emocija. Tokom druge polovine 20. veka ranija zapažanja kulminiraju sistematskim izučavanjem psiholoških faktora za koje se pretpostavlja da leže u podlozi malignih bolesti i razvojem pretpostavke o tzv. C tipu ličnosti sklone razvoju maligniteta, a koja se opisuje upravo navedenim karakteristikama.

UMETE LI DA KANALIŠETE EMOCIJE?

Ukupan broj glasova: 80

  • Vrlo teško!: 35% (28)
  • Zavisi od vrste emocija!: 31% (25)
  • Ispoljavam ih burno!: 34% (27)

Istraživanja iz tog perioda su, takođe, pokazala da su oboleli u poređenju sa zdravima bili više izloženi stresu i suočavali se s gubicima poput razvoda i smrti bliskih osoba pre nego što im je otkrivena dijagnoza maligne bolesti, a gubitke upravo prate bolna emocionalna stanja koja ponekad mogu da traju dugo i da postanu nezdrava.

Mišljenje kliničkog psihologa

Pitali smo ass. Aleksandru Kovač, specijalistu medicinske psihologije sa Instituta za onkologiju Vojvodine, koliko je zaista jaka "veza" između dijagnoze maligne bolesti i emocija.

- Iz mog dosadašnjeg kliničkog iskustva, ali i brojnih istraživanja iz psihoonkologije, jasno je da gotovo nijedna dijagnoza nema toliko intenzivnu emocionalnu komponentu kao ona koja donosi saznanje da se boluje od raka, ali i da se nijedna bolest s toliko interesovanja i pažnje ne dovodi u vezu sa emocijama, stresom i ličnošću koje osobu na neki način čine predisponiranom da oboli, kao što je to slučaj sa malignim bolestima – kaže Aleksandra Kovač.

Danas su u medicini, navodi, ovakva shvatanja o psihološkim faktorima kao "dobroj podlozi" za razvoj maligne bolesti uglavnom ne pridaje toliki značaj, pre svega zbog niza metodoloških problema koje su pokazala ranija istraživanja.

- Mehanizmi nastanka malignih bolesti dovode se sada u vezu s brojnim biološkim i fiziološkim faktorima, faktorima okruženja, ali i stilom života i navikama, koje povećavaju rizik obolevanja, poput zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, alkohola i nikotina.

problemi, stres, plakanje, nervoza
Foto: shutterstock

Uloga stresa na slabljenje organizma

Upravo kroz ovakva ponašanja do izražaja dolazi i uloga stresa, a samim tim i nezdravih negativnih emocija.

- Negativan stres, koji uključuje i tugu, strah, bes, brigu, osećanja krivice, ali i depresivnosti i beznadežnosti, kada dugo traje, utiče na celokupno psihofizičko stanje čoveka. Ako pritom ne razgovaramo o tome što nas tišti, izbegavamo suočavanje s negativnim ili neprijatnim emocijama, to vremenom može dovesti i do njihovog pojačavanja. Ukoliko postane hronično vodi do niza psihosomatskih manifestacija, što slabi organizam, i uz druge faktore rizika, stvara osetljivost za nastanak bolesti.

Mehanizam samopomoći

Dobro su poznata i savremena istraživanja koliko depresija, koju prate duboka i teška emocionalna stanja, utiču na sam tok i ishod maligne bolesti kod obolelih.

- Onda kada umesto besa i gneva počnemo da reagujemo zdravom ljutnjom i otvorenom komunikacijom na ono što nam kod drugih, sebe ili neke situacije smeta, kada umesto očajanja počnemo da uviđamo da ipak ima i bar malo nade, kada u usamljenosti uspemo da prepoznamo i zavolimo i svoje kvalitete, a osećanje krivice zamenimo oproštajem sebi i zdravim kajanjem, već smo na dobrom putu ka tome da budemo srećniji, zadovoljniji i zdraviji.

Klinički psiholog ass. Aleksandra Kovač je specijalist medicinske psihologije sa Instituta za onkologiju Vojvodine. Bavi se psihološkim procenama i pruža prsihološku podršku pacijentima sa dijagnozom malignih bolesti koja uključuje individualno savetovanje pre i posle onkološkog lečenja, grupne terapije, psihoterapiju i psihološku podršku i savetovanje članova porodice obolelih.

Više vesti o sličnim temama nađite OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi