Priručnik iz doba kuge, sadrži identične mere kojih se držimo danas

Bilo je gluvo doba noći sredinom decembra 1582. Mornar je pristao u luku grada Algera na Sardiniji i bacio pogled na grad posednji put.

Veruje se da je nesrećni mornar stigao iz Marseja putem Sredozemnog mora. Kuga je onde harala već više od godinu dana i čini se da ju je on doneo sa sobom. Već je bio u deliriju i patio je od karakterističnih otoka, odnosno bubona, koje su bile znak bolesti.

No, nekako je uspeo proći čuvare čiji je posao bio zaustaviti sve koji su pokazivalu bilo kakve simptome. Uspeo je ući u grad, no preminuo je u roku od nekoliko dana. Zaraza je počela.

U tom trenutku mnogi od stanovnika Algera su već zapečatili sudbinu. Prema službenim zapisnicima tog vremena, istoričar iz 18. veka procienio je da je epidemija kuge odnela oko 6 hiljada života te da je u gradu preživelo samo 150 stanovnika. Danas se veruje kako je epidemija uzrokovala smrt 60 odsto gradskog stanovništva.

Moglo je biti i gore, okolna područja uglavnom su bila pošteđena jer je zaraza ostala unutar grada i nestala u roku od osam meseci. Veruje se da je sve zasluga jednog čoveka i njegove koncepcije socijalne distance.

"Možda je neobično naći tako priznatog doktora u malenom, parohijskom gradu”, rekao je Ole Benediktov, Ole Benediktov profesor istorije na Univerzitetu u Oslu, koji je jedan od autora teksta na tu temu, piše BBC. "Očekivali biste da mere budu strože u većim komercijalnim gradovima poput Pize ili Firence. No, ovaj je lečnik bio ispred svog vremena, vrlo impresivno”.

Žive kokoške i urin

Najgora epizoda kuge u istorijii poznata je i kao Crna smrt koja je poharala Evropu i Aziju 1346., a procenjuje se da je ubila 50 milijona ljudi širom sveta. No, iako više nikada nije bila tako katastrofalna, postala je redoviti "gost" u brojnim zemljama. Navodno je u Parizu bila prisutna u jednoj od svake tri godine do 1670. Veruje se da je kuga 1563. ubila 24 odsto populacije Londona.

To je bilo doba pre moderne nauke, kada je dominantno verovanje bilo da su bolesti uzrokovane lošim vazduhom, a sirće je služio kao antiseptik. Lečenje kuge pokrivalo je čitav spektar od odvratnog – poput kupanja u vlastitom urinu- do bizarnog. Jedna popularna metoda bila je puštanje "otrova" iz limfe trljajući ih u živu kokošku.

Lekar ispred svog vremena

Kako pojašnjava profesor Benediktov sa saradnicima, Algero nije bio dobro pripremljen za epidemiju. Sanitarni sistem su bili loši, zdravstveno osoblje bez iskustva, a zdravstvena kultura bila je nazadna.

Tada je na scenu stupio Kvinto Tiberio Angelerio, lečnik od preko pedeset godina, pripadnik više klase. Obrazovao se u inostranstvu jer tada nije bilo fakulteta na Sardiniji. Srećom po stanovnike Algera, stigao je iz Sicilije koja je proživljavala epidemiju kuge 1575. godine.

Nulti pacijent je u Algero stigao s bubonima, a kasnije su dve žene umrle s izraženim modricama po telu – takođe jednim od znakova bolesti. Doktor Angelerio je odmah znao što se dešava. Njegov prvi instinkt je bio da zatraži mogućnost da pacijente stavi u karantin, ali nije naišao na razumevanje neodlučnog magistrata, a zatim ni senata koji je njegova objave odbacio zbog ‘apokaliptičnih vizija’ . Doktor je postao očajan, no nekako je uspeo organizovati trostruki sanitarni kordon oko gradskih zidina kako bi se sprečilo trgovanje s ljudima izvan njih.

Mere su odmah postale izrazito nepopularne, javnost ga je želela linčevati. No, što je više ljudi umiralo, više ih se predomišljalo. Najzad mu je bio poveren zadatak obuzdavanja zaraze. Mnogo godina kasnije objavio je letak "Ectypa Pestilentis Status Algheriae Sardiniae", u kojem detaljno navodi 57 pravila koja je nametnuo u gradu. Evo što je napravio.

Karantin

Za početak, građanima je savetovano da ne napuštaju kuće ili da ne idu iz jedne u drugu. Uz to, zabranio je sve sastanke, plesove i zabavu te naveo da samo jedna osoba iz kuće sme u nabavku namirnica. Karantin nije bio specifičan samo za Algero. U Firenci je, takođe nametnuta totalni karantin grada u proleće 1631., rekao je Džon Henderson, profesor istorije italijanske renesanse na Univerzitetu u Londonu.

"Tokom godine od leta 1630. do leta 1631. pronašao sam oko 550 različitih slučajeva u kojima su ljudi bili kažnjeni zbog raznih optužbi za kršenje javno zdravstvenih regulacija”, kaže profesor.

Većinu vremena grad nije bio u potpunom karantinu, no očekivalo se da se ljudi samoizoluju na 40 dana ako sumnjaju da im je član domaćinstva zaražen kugom. Reč karantin tako dolazi od italijanskog “quaranta giorni” što u prevodu znači 40 dana.

Henderson kaže da su ljudi postajali nestrpljivi o čemu svedoče sudski zapisi o prekršajima. Jedna je žena uhapšena nakon što je napustila kuću kako bi uhvatila kokošku koja je pobegla. Sudija joj se na kraju smilovao. Zabeleženi su slučajevi ljudi koji su preko krovova dolazili na terase u "zaraženim" kućama i s prijateljima svirali i pili.

Fizička distanca

Iduće je bilo pravilo o međusobnoj fizičkoj distanci od dva metra koja se merila štapom te dužine kojeg su ljudi morali nositi prilikom izlaska. No, doktor Angelerio je otišao korak dalje s preporukama da bi ljudi tokom mise trebali biti oprezni prilikom rukovanja.

Pranje namirnica nakon trgovine

Razdoblje renesanse neće biti upamćeno samo kao zlatno doba filozofije, umetnosti i književnosti, već i po iskoracima na polju nauke. Nikola Kopernik otkrio je da se Zemlja kreće oko Sunca, Leonardo da Vinči je dizajnirao prve nacrte za padobrane i helikoptere. Oko 1500.te godine vodeći mislioci su izneli ideju da su bolesti uzrokovane "lošim vazduhom" i ukomponovali mogućnost da se ljudi zaraze diranjem kontaminiranih objekata.

Doktor Angelerio je shvatao da se bolest širi kontaktom, a jedan od primera za to je preporuka da vlasnici svoje kuće moraju dezinfikovatii, provetravati i prati. Napominjao je i da svi predmeti koji nisu posebno vredni moraju biti spaljeni, dok skup nameštaj treba biti opran i dezinfikovan.

Zdravstvene propusnice

Jedan popularan način da se kuga ne pojavljuje je bilo pomno proveravanje zdravstvenog stanja onih koji su želeli ući u grad. Iako je taj sistem zakazao u Algeru, gde se nulti pacijent 1582. nekako ušuljao u grad kraj stražara u lukama. U nekim su slučajevima vlasti izdavale fizičke dokumente koji su nositelju omogućavali da prolazi bez ograničenja.

Katantin

Italija je bila pionir u izolaciji ljudi koji su bili zaraženi kugom. Prva bolnica za lečenje kuge, "lazaretto", osnovana je u Veneciji 1423. i uskoro su imali odvojene ustanove za one koji su bili zaraženi i one koji su se oporavili ili bili u kontaktu sa zaraženim. Uskoro su lazareti postali deo standardnog modela za borbu protiv bolesti, a nicali su širom Italije. Bili su pola bolnice, pola zatvori, često su bile obavezne, a u nekim slučajevima pacijente su tamo odvodili stražari.

Ljudi su takve ustanove često upoređivali s boravkom u paklu, iako je utisak možda bio jači zbog stigme koja ih je okruživala. Pola ljudi koji su boravili u lazaretima s umrli, a ostala polovina je otišla kući.

Iz zapisa doktora Angeleria o lazaretima u Algeru, bili su izuzetno dobro organizovani. Posebni čuvari morali su paziti na sve što je uneseno u te ustanove poput kreveta, pokućstva ili hrane. Najsiromašniji članovi društva nisu morali plaćati lečenje. Bolesni pacijenti su nekada iznošeni iz kuća, a deca koja su ostala siročad hranjena su mlekom dobro uhranjenih koza koje su mogle slobodno šetati unutar zidina lazareta.

Mrtve mačke

No, uz sve sličnosti mera u 16. stoljeću s onima koje zbog koronavirusa imamo danas, ipak su postojale neke bitne razlike. U renesansnoj Sardiniji praznoverje i religija su i dalje bili ključni elementi Angeleriovih epidemioloških planova. Narodu je rekao da je kuga božja kazna i upozorio ih na važnost moralnog ponašanja. Neke od njegovih uputstava bile su zbunjujuće. Jedan od primera je instrukcija da ćurke i mačke treba ubiti i baciti u more. To je bila dobro poznata reakcija na epidemiju. U Londonu su pobijeni psi i mačke, a to masovno istrebljenje navedenih životinja izazvalo je kontraefekt jer su pacovi, prenosioci kuge, ostali bez prirodnih neprijatelja.

Profesor Benediktov smatra da poređenje epidemija kuge i koronavirusa treba biti posmatrana s kritičkiom distancom. "Epidemije kuge bile su mnogo gore, imale su gotovo nepojmljivu stopu smrtnosti. Bilo je normalno da čak 70 odsto gradskog stanovništva izgubi život".

Što se dogodilo sa stanovnicima Algera? Epidemija zaraze trajala je osam meseci, a novu nisu videli idućih 60 godina. No, kada se ponovno javila, posegnuli su za priručnikom doktora Angeleria i pratili njegova upustva o karantinu, izolaciji, dezinfekciji i sanitarnim preporukama.

Mornar tužne sudbine, koji je u Algero stigao pre gotovo 450 godina možda je započeo epidemiju, ali je doveo je i do nečega drugog: sveobuhvatnog vodiča za higijenu i socijalnu distancu ispred svog vremena.