DOBRA VEST IZ NBS Pristojnije kamate na depozite, smanjuje se kamatni jaz
Foto: privatna arhiva

Srpska inflacija je u stabilno silaznoj putanji i NBS nema potrebu da nadalje „hladi tržište“ i poskupljuje novac, mada još nije došla u zonu kada kamate treba obarati.

Kod komercijalnih banaka u Srbiji je situacija drugačija, i po tome se razlikuju čak i od matičnih banaka u zemljama evrozone, odakle je velika većina vlasnika ovdašnjih banaka. To najbolje pokazuju podaci za oktobar o prosečnim kamatnim stopama u evrozoni i Srbiji.

I dok se u oktobru, mesecu za koji su poslednji dati podaci i NBS i ECB, u evrozoni kamate banaka nisu menjale, bar ne one „bolne“ - na kredite, u Srbiji su one pale.

Banke u evrozoni su u oktobru odobravale nove kredite stanovništvu za kupovinu stanova po nepromenjenoj stopi u proseku od 3,91 odsto navodi se na sajtu ECB.

U Srbiji je ta stopa bila 5,37 procenata, što je značajno smanjenje u odnosu na avgustovski pik od 6,73 odsto (za nove kredite).

Ali, ako hipotekarno tržište i nije tržišno reperno, jer od septembra u Srbiji važi privremena mera NBS da se nominalna kamatna stopa ne može biti veća od 4,08 odsto; ono za keš kredite nema takvih izuzetaka.

Kamate na keš kredite građanima u oktobru su bile 14,58 procenata (kategorija na rok od jedne do pet godina), što je pad sa septembarskih 14,87 odsto ali i dalje za 1,7 procentnih poena više nego pre godinu dana.

Za kredite „vezane za evro“ kamata je sa 3,65 odsto otišla na 3,9% a pre 12 meseci je bila 2,43%. Tu se vidi različit uticaj cene novca na koji utiču NBS (dinar) i ECB (evro).

Privredi su krediti u dinarima pojeftinili za obrtna sredstva (zajam do godine dana)  sa 9,75% na 8,46% alu si im istovremeno poskupeli za investiciona sredstva (do pet godina), sa 9,64% na 10,56%.

Isti krediti u evrima su poskupeli u obe kategorije – sa 6,85% u septembru na 7,28% u oktobru  za obratna sredstva i sa 7,28% na 7,92%  za investicije. Pre godinu dana ti krediti su bili na nivou kamata 6,57% u dinarima i 5,29% u evrima.

Konačno pristojnije kamate na depozite

Za poskupljenjem novca a time i povećanjem troškova koje banke imaju pri pozajmljivanju novca „spolja“, one su morale da se više okrenu deponentima. A to je, konačno iz ugla štediša, donelo i veće kamatne stope na depozite privrede i građana.

Tome je svakako u Evropi doprinelo i sve šire izdavanje „narodnih obveznica“, gde su države u svom zaduživanju hartijama od vrednosti uveliko nadilazile kamate koje nude banke.

Kamatna stopa za nove depozite sa ugovorenim rokom dospeća u oktobru je tako u evrozoni je porasla za 11 baznih poena u odnosu na septembar - na 3,70%, dok je kamatna stopa za prekonoćne depozite kompanija povećana za pet baznih poena na 0,8%.

Kombinovana kamatna stopa za nove depozite stanovništva sa ugovorenim rokom dospeća je povećana za 19 baznih poena na 3,27%, a kamatna stopa na prekonoćne depozite stanovništva je uglavnom ostala nepromenjena na 0,35%.

U Srbiji je tu situacija, opet, specifična. Porasla je malo kamata na depozite građanima , sa 5,27% na 5,3% u dinarima (oročenje na dve godine) i sa 3,5% na 3,66%.

Međutim, kod privrede je pala pa tako oročenje u dinarima u oktobru donosi 5,09% godišnje u dinarima i 4,42% u evrima. U septembru je to bilo 6,21% i 4,56%.

Ovo oktobarsko umanjenje je ipak „nebo i zemlja“ u odnosu na pre godinu dana, kada su davane kamate građanima 3,78% (dinari) i 1,91% (evri) a privredi samo 0,73& i 0,64%.

BONUS VIDEO

@alo_portal VUČIĆ POMENUO TEŽAK ŽIVOT PORODICE PAJOVIĆ “Moramo da pričamo sa običnim čovekom, da čujemo svakoga” #alo #alonovine #alodnevnenovine #aleksandarvucic #foryou #fypシ #viral #srbija ♬ original sound - Alo_portal

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading