Priština na udaru, uslediće povlačenja priznanja

Zahtev Palestine Organizaciji islamske saradnje da prekine odnose sa tzv. Kosovom zbog odluke vlasti u Prištini da otvore ambasadu u Jerusalimu sigurno će imati reakcije i očekivane su snažnije podele u ovoj organizaciji koje neće ići u korist Kosova, kaže za Sputnjik bivši ambasador u Egiptu Dragan Bisenić

Kosovo i Metohija
Kosovo i Metohija, Foto: Printscreen

Ambasador Palestine u Srbiji Mohamed Nabhan potvrdio je da je ta zemlja pokrenula inicijativu u Organizaciji islamske saradnje (OIS) da se zamrzne članstvo Kosova zbog otvaranja predstavništva u Jerusalimu. Bisenić podseća da je ministar spoljnih Palestine Rijad al Malki koji je i obavestio o ovoj odluci u pismu generalnom sekretaru OIS sad potvrdio ovaj stav, pri čemu je bio izričit da je postupak Kosova mimo međunarodnog prava.

Palestina u akciji osporavanje kosovske državnosti

„U tom smisli stvaraju se razne mogućnosti i za druge reakcije, jer je Palestina direktno pozvala na prekid odnosa sa Kosovom. Taj prekid može da znači i potpuni prekid diplomatskih odnosa ali može da vodi ka dubljem osporavanju statusa Kosova i kosovske državnosti,“ uveren je sagovornik.

Priština
Priština, Foto: WPA/VALDRIN XHEMAJ

U svakom slučaju, ovo je trenutak koji, kako ocenjuje Bisenić, nije povoljan za status Kosova među islamskim državama što otvara različite mogućnosti kako će te zemlje da reaguju.

„To će se videti ukoliko se na Samitu OIS zauzme stav koji će potpuno podržati stav Palestine,“ napominje sagovornik.

On podseća da je ova organizacija još u septembru prošle godine odbacila odluku Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu, uz napomenu da je to kršenje međunarodnog prava i svih relevantnih Rezolucija UN, posebno Rezolucije 478 SB UN kojom se definiše palestinska državnost.

Kosovo prekršilo Rezoluciju palestinske državnosti

„I početkom februara ove godine u sedištu UN je izdato saopštenje u kome je generalni sekretar osudio odluku Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu i potvrdio podršku palestinskom stavu, koji je zasnovan na konceptu mira preko Rezolucije UN i arapske mirovne inicijative koju je 2002. godine pokrenula Saudijska Arabija a obe su zasnovane na rešenju dve države. Dakle, osuđena je jednostrana akcija Prištine uz naglasak da ne služi mirovnom procesu“, podseća Bisenić.

I Jordan je nedavno izašao sa stavom da su bilo kakvi potezi u smislu toga da se Jerusalim smatra glavnim gradom Izraela ništavni i bez pravnog efekta jer, podseća Bisenić, Jerusalim je svetilište i za muslimane, posebno džamija Al Aksa koja je pod brigom Jordana od 1967. godine.

„Mora se reći da postoje razlike i nijanse u stavu islamskih i arapskih zemalja prema poslednjim događajima na Bliskom istoku od kojih je najvažniji takozvani „Avramov sporazum“ kojim su neke arapske zemlje normalizovale svoje odnose sa Izraelom kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Sudan i Maroko, što Palestinci nisu dobro prihvatili“, napominje naš sagovornik.

Jake podele među islamskim i arapskim zemljama

To je, kako kaže, dovelo do krize u organizaciji Arapske lige jer postoji grupa država koja odbija normalizaciju odnosa sa Izraelom.

„Palestina je čak odbila da predsedava u jednogodišnjem mandatu koji je rotirajući u Arapskoj ligi, a nju je sledilo još šest članica. Tako da normalizacija odnosa sa Izraelom jeste osetljivo pitanje ali ne toliko kao odnosi prema formalnom priznavanju Jerusalima kao glavnog sedišta ove države i zahteva Amerike zemljama da otvore ili premeste svoje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim,“ napominje Bisenić.

Arapske države koje su priznale Izrael su svoje ambasade otvorile u Tel Avivu i zato će sigurno doći do reakcija i snažnih podela zbog postupka Kosova.

Tačka iz Vašingtonskog sporazuma

Otvaranje ambasade u Jerusalimu je deo Vašingtonskog sporazuma koje je Priština potpisala s bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom. Pre Palestine Kosovu je ovaj potez zamerila i Turska, kao i Evropska unija.

Inače, bivši predsednik tzv.g Kosova Hašim Tači više puta je od OIS tražio podršku kako za prijem u pojedine međunarodne institucije (Unesko i Interpol), tako i za lobiranje kod muslimanskih država da priznaju Kosovo. Međutim, mnoge države unutar ove organizacije shvatile su da sukob na Kosovu nema nikakve veze sa religijom, odnosno da nikakva islamska solidarnost tu ne bi trebalo da dođe u obzir, imajući u vidu činjenicu da ni islam ni muslimani tu uopšte nisu ugroženi i da to nije osnova sukoba, zbog čega nisu bili aktivni kao u Bosni i Hercegovini.

Povezane vesti

  • Korisnik: sasa
    21/04/2021 - 06:44
    Nema ništa od toga..
UČITAJ JOŠ KOMENTARA