10 godina od Fukušime, život je teško obnoviti, a strah je veći od želje za povratkom kući! 20.000 mrtvih u toj regiji (VIDEO)

Razorni talasi izazvani zemljotresom jačine 9,0 stepeni Rihtera 11. marta 2011. godine pogodili su severoistočnu obalu Japana, usmrtivši skoro 20.000 ljudi i uništivši nuklearnu elektranu Fukušima. Deset godina nakon što je radijacija naterala hiljade ljudi da napuste svoje domove u Fukušimi, neki gradovi u regionu još uvek imaju poteškoća da se nose sa pitanjem kako da obnove život zajednice.

Kada je snažni zemljotres praćen tsunamijem pogodio Japan 11. marta 2011. godine, razarajući gradove i uzrokujući topljenje nuklearnih reaktora u Fukušimi, svet je sa užasom posmatrao haotičnu borbu sa najgorom nuklearnom katastrofom na svetu, gorom i od Černobila. Razorni talasi izazvani zemljotresom jačine 9,0 pogodili su severoistočnu obalu zemlje, usmrtivši skoro 20.000 ljudi i uništivši nuklearnu elektranu Fukušima. Više od 160.000 ljudi pobeglo je od zračenja.

Neki u to vreme, uključujući premijera Naoto Kan-a , plašili su se da će Tokio ili drugi gradovi morati biti evakuisani. Kiioši Kurokava vodio je istragu koja je zaključila da je čovek odgovoran za katastrofu. Vlada je potrošila skoro 300 milijardi dolara za obnovu regije Tohoku razorene tsunamijem, ali pristup oblastima oko nuklearne elektrane Fukušima još uvek nije moguć, zračenje ostaje zabrinjavajuće, a mnogi koji su otišli, ​​nastanili su se negde drugde i tamo ostali.

Dekomisija nuklearke trajaće decenijama i koštaće milijarde dolara.

Život u zajednici je teško obnoviti

Masakazu Daibo ponovo je otvorio porodični restoran u delu Japana koji je proglašen zatvorenom zonom nakon nuklearne katastrofe 2011. godine, ali gotovo da nema suseda.

Deset godina nakon što je radijacija naterala hiljade ljudi da napuste svoje domove u Fukušimi, neki gradovi u regionu još uvek se teško nose sa pitanjem kako da obnove život zajednice. U 12 odsto prefekture Fukušima pristup nije bio dozvoljen nakon katastrofe.

Mnoga područja su u međuvremenu proglašena sigurnim nakon detaljne dekontaminacije i ljudima se nude podsticaji za povratak. Ali mnogi se dvoume. Daibo se vratio tek prošle godine, ponovo otvorivši restoran koji je otvorio njegov deda u gradu Namie, oko devet kilometara od nuklearne elektrane.

Samo sedam odsto gradskog stanovništva živi

Ograničenja su ukinuta za samo 20 posto Namiea, a samo sedam posto od bivših 21 000 stanovnika živi u gradu, uprkos podsticajima koji uključuju smanjenu stanarinu i novac za preseljenje i rekonstrukciju. Oko 36 procenata stanovništva ima 65 ili više godina, dok je državni prosek 29, a samo 30 učenika pohađa lokalnu osnovnu i srednju školu, u poređenju sa skoro 1.800 ranije.

Japan se bori sa niskim stopama nataliteta i starenjem stanovništva, a u Namie-u je to više nego očigledno. Namie se nada da će do 2035. godine povećati broj stanovnika na 8.000, uz pomoć državnih subvencija na 18.000 dolara po novoj porodici koja se useljava. „Najvažnije nam je preživjeti kao zajednica“, rekao je Matsumoto.

"Zvonimo, ali niko ne izlazi"

Za mnoge koji su se vratili u ponovo otvorena područja, povratak izaziva tužna osećanja. Takao Kohata vratio se u Minamisom nakon što su vlasti ukinule ograničenja, ali i dalje ga progoni strah od zračenja. Vladini zvaničnici se hvale da strogo kontrolišu hranu u regionu, ali "mnogi su i dalje nervozni", rekao je 83-godišnjak. Ima četvoro unučadi, ali roditelji mu ne dozvoljavaju da ga poseti jer se plaše radijacije. „Potpuno ih razumem, ali osećam se pomalo tužno i usamljeno“, rekao je.

Neki evakuisani rekli su da osećaju da su prisiljeni da se vrate dok ih vlada postepeno odseca. „Na kraju ostaju oni koji nemaju gde da odu i imaju mala primanja“, rekao je Šohei Iamane , socijalni radnik koji radi sa evakuisanim. "Ova katastrofa neće završiti sve dok ima evakuisanih kojima je potrebna pomoć", dodao je on.