Budućnost nam donosi leto koje će trajati pola godine zbog klimatskih promena!

Leta na severnoj hemisferi, uključujući Srbiju, mogla bi trajati gotovo šest meseci do kraja veka ako čovečanstvo ne preduzme mere za ublažavanje klimatskih promena, prema novoj studiji, mogla b imati značajan uticaj na poljoprivredu, zdravlje ljudi i okolina.

"Leta postaju duža i vruća, zime sve kraće i toplije zbog globalnog zagrevanja" rekao je Kuan Ju-ping , okeanograf u kineskoj Laboratoriji za istraživanje tropskog okeana, vodeći autor studije.

Koristeći dnevne klimatske podatke od 1952. do 2011. godine, istraživači su pogledali kako su se dužina i početak četiri sezone promenili na severnoj hemisferi, a zatim su istakli dalje promene koje se očekuju u budućnosti koristeći klimatske modele.

Rezultati su pokazali da se tokom studijskog perioda dužina leta povećavala u proseku sa 78 na 95 dana, dok se zimski period smanjio sa 76 na 73 dana. Broj prolećnih dana pao je sa 124 na 115, a jesenjih sa 87 na 82.

Shodno tome, proleće i leto su došli ranije, jesen i zima kasnije. Mediteranska regija i Tibetanska visoravan zabeležili su najviše promena u ciklusu godišnjih doba. Prema istraživačima, bez napora da se ublaže klimatske promene , zima će trajati manje od dva meseca do 2100. godine, a dužina prelaznih prolećnih i jesenjih perioda će se i dalje smanjivati.

Brojne studije su već pokazale da promene dužine i početka sezona predstavljaju značajne ekološke i zdravstvene rizike. Istakao je Guan .

Ptice menjaju svoje migracione navike, faze razvoja biljaka se menjaju. Promene bi mogle da poremete koherentnost životinja i njihovih izvora hrane, uznemirujući ekološke zajednice.

Sezonske smene takođe mogu imati ozbiljan uticaj na poljoprivredu , posebno ako lažno rano proleće i kasne mećave unište pupajuće biljke. Zbog produženog vegetacionog perioda, ljudi će udisati više polena koji izaziva alergene, a komarci koji šire bolest mogu se povući dalje na sever.

Vruća i duga leta mogu biti praćena pravilnijim i intenzivnim toplotnim talasima, kao i šumskim požarima. Toplije i kraće zime mogu prouzrokovati varijabilnost koja može dovesti do talasa mraza i zimskih oluja.