Da li više neće biti snega u 2100? Pogledali smo izveštaj Instituta za zaštitu životne sredine

Ove godine smo imali izuzetno snežnu zimu, ali da li to znači da je ovo početak promena i da u budućnosti možemo očekivati još snežnih i ledenih zima? Institut za zaštitu životne sredine - Nacionalni istraživački institut pripremio je izveštaj koji odgovara na pitanja o tome kako će zime izgledati do 2100. godine.

Dugo smo navikli na blage zime bez mraza i jakih snežnih padavina. U međuvremenu, februar ove godine podsetio je sve da su obilne snežne padavine, koje traju nekoliko dana, kao i padovi temperature ispod 0 stepeni Celzijusa, neodvojivi element zimskog vremena. Da li je ovogodišnja zima uvod u naredne hladne i snežne zime i da li će kupljene sanke biti korisne u narednim godinama? Nažalost - ne nužno.

Kao što pokazuju klimatske prognoze koje je pripremio Institut za zaštitu životne sredine - Nacionalni institut za istraživanje, ovogodišnja zima je više izuzetak od vremenskih standarda koje možemo očekivati u narednim decenijama.

Da li je ikada bilo drugačije?

Autori izveštaja ističu da o promenama koje se dešavaju u zimskoj auri najbolje svedoče merenja vremena u poslednjih 20 godina 20. veka i početkom 21. veka, temperatura vazduha bila je jasna naročito u zimskim mesecima.

„Promene su vidljive i u karakteristikama snežnog pokrivača čija je debljina u periodu 1952-1990 bila u proseku od 2,5 do 12,9 cm, dok je u godinama 1991-2013 bila samo od 1,7 do 9,7 cm bili planinska područja sa većom debljinom snežnog pokrivača. Vreme zadržavanja snega takođe se skratilo: u 1952 - 1990. bilo je u proseku 49 dana, a u 1991. - 2012. - 44 dana. cela zemlja "- navodi se u izveštaju.

Istraživači su takođe primetili da je zima 2019. godine bila period koji se značajno razlikovao od dugoročnih merenja i posmatranja, kada su zabeležene temperature više od prethodnog proseka za period januar-mart. Sličan trend je primećen i 2020. godine. „To ukazuje na progresivan dugoročni trend povećanja prosečnih mesečnih temperatura u zimskim mesecima i postepenog smanjenja dana sa snežnim pokrivačem“.

Posledice zime osećaju se tokom cele godine

Krzisztof Skotak, stručnjak Instituta za zaštitu životne sredine - Nacionalnog istraživačkog instituta, naglašava da blaže zime favorizuju razvoj, između ostalih mnoge vrste invazivnih biljaka kao i štetočine i insekti koji prenose brojne bolesti. „Uz globalno zagrevanje, projektovani razvoj i povećanje distribucije vektora, možemo očekivati značajan porast zdravstvenih rizika i promene u ekosistemima.“

Prognoza ne ostavlja iluzije. Šta će biti sa budućnošću?

Institut za zaštitu životne sredine - Nacionalni istraživački institut, u okviru projekta Klimada 2.0, pripremio je klimatske projekcije za Poljsku od 2100. godine. Prognoze uključuju, između ostalog, temperaturu atmosferskog vazduha i sumu padavina.

„Tokom pripreme prognoza usvojena su dva razvojna scenarija: RCP4.5 i RCP8.5, čiji rezultati opisuju usvojenu varijantu ekonomskih i demografskih promena i rezultujući nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte, posebno CO₂“ - objašnjavaju stručnjaci.

Varijanta RCP4.5 pretpostavlja da ćemo zahvaljujući novim tehnologijama uspeti da smanjimo nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte do te mere da 2100. koncentracija ugljen-dioksida ne prelazi 540 ppm. „Uz ovu pretpostavku biće moguće usporiti progresivne klimatske promene i zaustaviti degradaciju prirodnog okruženja“ - kažu istraživači.

Autori izveštaja takođe govore o manje optimističnom scenariju. "Varijanta RCP8.5 očekuje da održi trenutnu stopu rasta emisije gasova sa efektom staklene bašte i postigne 2100. godine. Koncentracija ugljen-dioksida od 940 ppm . Praćenje u ovom pravcu je jednostavan način za progresivne i nepovoljne promene vremena, koje u dugom vremenskom periodu trčanje može se pokazati fatalnim za celo okruženje “- navodi se u izveštaju.

Temperatura će porasti zimi

Važna zajednička karakteristika obe varijante je veći porast srednjih vrednosti temperature u zimskim mesecima (decembar, januar, februar) nego u preostalim mesecima. U slučaju oba scenarija, intenzitet porasta temperature raste sa zapada na istok - ovaj pravac promena je tipičan za većinu evropskih zemalja. Ni mi nismo izuzetak - iz perspektive globalnih klimatskih promena zabrinjavajući je fenomen da se evropska klima zagreva brže od ostatka sveta.

„Prognoze EURO-CORDEKS ukazuju da će temperatura na Starom kontinentu u tekućem veku i dalje rasti bržim tempom od svetskog proseka - u poređenju sa periodom 1971-2000 u različitim regionima će porasti za 1,4-4,2 ° C u RCP4 scenario. 5 i 2,7 do 6,2 ° C u RCP8,5 scenariju. To znači da su pred nama sve manje hladne zime i snega ', zaključuju istraživači.