STRAH JE ZAVLADAO SVETOM: Nova mentalna bolest takođe može proizaći iz pandemije: manifestuje se preteranim strahom od infekcije

Pandemija je teško pogodila živote ljudi širom sveta tokom poslednjih godinu dana. Mnogi su izgubili svoje najmilije, drugi su izgubili posao ili vreme provedeno sa porodicom

Higijena Pranje ruku
Foto: Shutterstock

Pandemija je teško pogodila živote ljudi širom sveta tokom poslednjih godinu dana. Mnogi su izgubili svoje najmilije, drugi su izgubili posao ili vreme provedeno sa porodicom. Pored fizičkog zdravlja, koronavirus je takođe poremetio mentalni rad, a psihijatri su zabeležili veliki porast pacijenata sa depresijom i anksioznošću. Sada se čini da je pandemija stvorila novi mentalni poremećaj koji ljudima može otežati povratak u normalan život.

Od izbijanja pandemije naučili smo o strožim higijenskim merama i uveli ih u svoj život. Aktivnosti koje su bile očigledne i pre izbijanja, poput pranja ruku po povratku kući, poprimile su novu dimenziju i naučili smo da u većoj meri brinemo o čistoći okoline. Međutim, neki ljudi su ove navike uzeli previše k srcu i postali su direktno zavisni od higijene.

Iako obraćanje pažnje na čistoću u tekućem periodu uopšte nije štetno, čak je i u ovom slučaju dobro znati granicu. Dezinfekcija svega što dođe pod ruku nije zdrava i može imati negativan uticaj na našu psihu. To su potvrdili i naučnici koji su primetili novu vrstu mentalnog poremećaja nazvanu "sindrom kovid anksioznosti", izveštava Gardian.

Termin "sindrom kovidne anksioznosti" teoretičari su prvi put opisali prošle godine. Istraživači Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston i Markantonio Spada sa londonskog Univerziteta Sout Bank primetili su da se određeni skup uobičajenih manifestacija pojavio kod ljudi kao odgovor na bolest i odlučili su da je ispitaju.

Sindrom anksioznosti karakteriše prinudna kontrola simptoma bolesti, izbegavanje javnih mesta i opsesivna higijena. Međutim, naučnici ističu da se takvi strahovi i eskalacija pretnji ne smiruju lako i mogu se nositi sa ljudima čak i nakon što je kovid pod kontrolom.

"Strah je normalan. Vi i ja bismo se trebali bojati virusa jer je opasan. Međutim, razlika u razvijanju psihopatološkog odgovora je u tome da li ćete se na kraju ponašati previše oprezno, što će vas dovesti do straha", rekao je Spada. "Očekujem da ću imati grupe stanovništva koje će izbegavati ponovno uključivanje u društvo i biće stalno zabrinuti zbog virusa, bez obzira da li su vakcinisani ili ne", objasnio je stručnjak za istraživanje.

Istraživači su prošlog juna prikupili podatke od oko 500 učesnika istraživanja u Sjedinjenim Državama. Na osnovu podataka koje su pružili sami ispitanici, otkrili su da sindrom predviđa razvoj generalizovane anksioznosti i depresije mimo faktora kao što su osobine ličnosti i opšta anksioznost.

Isti istraživači, zajedno sa Ianom Alberijem, profesorom psihologije na londonskom Univerzitetu Sout Bank, sada su prikupili preliminarne podatke iz anketa gotovo 300 odraslih osoba u Velikoj Britaniji u februaru 2021. Istraživanja sugerišu da je sindrom kovidne anksioznosti nezavisni prediktor generalizovanog anksioznost i depresija.

Dr Tim Nikolson, klinički predavač na King's Kolledžu u Londonu, rekao je da je koncept sindroma kovid anksioznosti zanimljiv, ali da ga treba potvrditi daljim istraživanjima . Naglasio je da je u anketi u kojoj su učesnici sami izveštavali o podacima bilo teško utvrditi da li je učesnik bio predisponiran za takvo ponašanje.

To je zato što mnogi ljudi mogu patiti od nedijagnostikovanih stanja, poput opsesivno-kompulzivnog poremećaja. OKP mogu pokrenuti određeni događaji i mogu se manifestovati kao anksioznost. "Potrebni su vam dugi razgovori da biste utvrdili činjenicu", zaključio je lekar na kraju ankete.

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

Povezane vesti