Veštačka inteligencija pomaže u brojanju drveća na Zemlji!

Do nedavno je ideja da se prebroje sva drveća na Zemlji možda izgledala nemoguće. Međutim, zahvaljujući unapređivanju savremenih tehnologija, postepeno dobijamo tačnije podatke koji nam takođe mogu pomoći u borbi protiv klimatske krize.

Već 2015. godine naučnici su uspeli da procene da na našoj planeti ima oko tri biliona stabala . Ovaj broj su dobili zahvaljujući podacima prikupljenim iz šuma širom sveta i matematičkim proračunima. Međutim, u vreme kada su sprovodili ovo istraživanje, još uvek nisu imali dovoljno podataka iz sušnijih područja kao što su Afrički Sahel i pustinja Sahara. Iako se na prvi pogled može učiniti da ovde neće naići na veliki broj drveća, najnovija otkrića su ih iznenadila.

Zahvaljujući satelitima koji mapiraju nekoliko miliona kvadratnih kilometara zapadne Afrike , naučnici su uspeli da koriste veštačku inteligenciju kako bi pronašli do 1,8 milijardi dosad nezabeleženih stabala . Ovo je prvi put da je istraženo tako veliko područje.

Pre nego što su sateliti uopšte mogli da započnu sa hvatanjem Sahela i Sahare, veštačka inteligencija je morala da nauči da razlikuje drveće od drugih objekata. Martin Brand, šef istraživanja, kaže da je prvo bilo potrebno u sistem učitati skoro 90.000 slika drveća različitih veličina i boja. Prema broju fotografija u bazi podataka, veštačka inteligencija je postepeno naučila da prepozna krošnje drveća , što je najvažnije na ovakvim satelitskim snimcima. Prema Brandu, bez pomoći veštačke inteligencije, pronalaženje i identifikovanje drveća trebalo bi ljudima milioni godina.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, koju su sproveli naučnici sa Državnog univerziteta u Novom Meksiku, uskoro će biti moguće gotovo tačno mapiranje mesta i veličine svakog drveta na svetu , navodi portal Euronevs .

Istraživači su bili iznenađeni brojem drveća koje su pronašli u sušnim područjima, posebno zato što nam pomažu da shvatimo ulogu koju vegetacija u pustinji igra u odnosu na ekologiju . „Ovi podaci su izuzetno važni za očuvanje i obnovu šuma u ​​doba klimatske krize“, rekao je Džez Mier, NASA-in programer istraživanja.

„Za godinu, dve godine ili deset godina istraživanje se može ponoviti da bi se videlo da li su naši napori za smanjenje krčenja šuma i obnavljanje šuma bili efikasni ili ne “, dodaje on.

Dok sateliti omogućavaju praćenje broja drveća na planeti, naučnici će moći tačno da utvrde koliki je procenat ugljenika u pustinjskim oblastima . Trenutno se ove brojke ne uzimaju u obzir u istraživanju klimatskih promena. Prema Martinu, oni mogu pomoći, ali prerano je procenjivati koliki će uticaj imati na naše razumevanje klimatske krize.

BONUS VIDEO