Voleo je žene, ali je jedna zbog njega doživela nervni slom, a onda je oženio DETE

Čaplin je rođen 16. 4. 1889. Mnogi rođendani slavnih ličnosti su sasvim nebitni, ali ističe se da je on došao na svet samo četiri pre dana pre jednog drugog nosioca blesavih brkova: Adolfa Hitlera. Iako su Čaplinovi brkovi deo njegovog lakrdijaškog humora, ovu dvojicu često pominjemo u istom dahu, ne samo zato što je tiranin-scenarista satirizovao pravog tiranina u svom filmu iz 1940. godine.

Poticao je iz siromašne porodice iz južnog Londona, sa odsutnim ocem i duševno obolelom majkom. Međutim, Čarli Čaplin je klasičan primer velikog napretka, preko trnja do zvezda. Poluobrazovan ali vredan, Čarli je u detinjstvu igrao narodne plesove, selio se od radničkih do rođačkih domova, da bi najzad postao učenik legendarnog britanskog komičara Freda Karnoa.

Od tad, Čaplin je munjevito dostigao status "najpoznatijeg čoveka na svetu", već do svoje 26. godine. Primanja velike holivudske zvezde, uz poštovanje i divljenje koje je zahtevao uprkos telesnom stasu od samo metar šezdeset pet, omogućilo mu je da za života spava sa približno 2.000 žena!

Svakako da ovo nije naročito pouzdana činjenica ni podatak za divljenje, ali upravo te žene kao i deca koju su mu neke od njih rodile, su najviše propatile kao žrtve Čaplinove sebičnosti, okrutnosti, i potrebe za kontrolom. Jedna od prvih žena koja se sa ovim suočila bila je Edna Purvijans, devetnaestogodišnja glumica koja se javila na njegov oglas u San Francisko hronici. ("Traži se najlepša devojka u Kaliforniji za ulogu u filmu.") Ubrzo su se zbližili i privatno, ali Čaplin je bio veoma posvećen poslu pa nije obraćao pažnju na svoju devojku – kad bi odlazio u Njujork, nikad joj nije pisao. Iznenadilo ga je kad je počela da se viđa sa drugim muškarcima.

Ali to nije bio kraj. Sledeću životnu saputnicu Čaplin je sreo dok je na zabavama imao običaj da "imitira popularne glumice prilikom orgazma". Bila je u pitanju još mlađa starleta, šesnaestogodišnja Mildred Haris, koja ga je ubrzo obavestila da nosi njegovo dete. Čaplin je ubrzo pristao na brak; venčali su se u oktobru 1918. Ispostavilo se da je Haris samo umislila da je trudna, ili greškom ili svesno. Nedugo potom, Čaplin se pokajao zbog svega. Bio je ubeđen da ga je žena prevarom prinudila na brak, bilo ga je sramota nje u društvu jer nije bila neka glumica "a ni u glavi nije nosila bog zna šta". Bio je oštar prema njoj i često izbivao van kuće ne obavestivši je. Kasnije mu je stvarno rodila dete, ali je pretrpela i nervni slom, delom izazvan njegovim ponašanjem.

Čaplin se 1920. godine razveo od Mildred Haris, ali je ubrzo sreo dvanaestogodišnju devojčicu koju će nešto kasnije oženiti: Lilitu Makmarej, umetničko ime Lita Grej. Oduševljen mladom Grej, čiji je portret dao da se izradi, sačekao je da izabranica njegovog srca dostigne prikladnije doba od 16 godina, a u međuvremenu joj dao malu ulogu u "Zlatnoj groznici" (1924.) Grej je takođe zatrudnela pre braka; Čaplina je u ovom slučaju brinula i zakonska odgovornost, pa je devojku oženio u novembru iste godine. Rodila mu je dvoje dece pre nego što je usledio razvod, skandal, i krah njene karijere 1927. godine.

Sledeći brak koji je Čaplin sklopio bio je najnormalniji i najmanje užasan: 1932. godine stupio je u vezu sa dvadeset-dvogodišnjom glumicom Polet Godard, sa kojom je uspešno sarađivao sve do 1942. Najvažniji film na kom su radili bio je kontroverzni "Veliki diktator" (1940.) posle kog im se odnos pokvario. (Kad su Godard više decenija kasnije telefonom javili da je Čaplin umro, odgovorila je "Pa šta?" i spustila slušalicu.)

Ovaj film, jedan od najpoznatijih i najvažnijih koje je Čaplin ikad snimio, obično se posmatra kao direktna satira Firera iz naslova, koga tumače Čaplin i njegovi brkovi. Ali ne zaboravimo da brkove Čaplin nije pustio za ovu ulogu, već mnogo ranije. Iako film parodira Hitlera kao suludog razmahanog Adenoida Hinkela, takođe pokazuje značajnu dozu saosećanja. Sam diktator je u dva navrata privatno puštao film, a njega niko ne pamti kao osobu prijemčivu konstruktivnoj kritici.

Dok su ga američke vlasti kritikovale zbog navodnih ratnih agitovanja i simpatija prema komunizmu, Čaplin je 1943. oženio još jednu mnogo mlađu ženu: Unu O'Nil, ćerku irskog dramaturga Judžina O'Nila. Ona je imala 18 godina a on 54, baš kao i njen otac koji je ćerkurazbaštinio kad je čuo za brak. Iako kritikovan sa svih strana, brak je potrajao do smrti, doneo na svet osmoro dece, i bio opisan kao "sušta sreća".

Biografi ovu činjenicu često ističu u pokušaju da Čaplina predstave kao ženskaroša koji se pod stare dane smirio; na mišljenje i pomoć svoje mlade žene se oslanjao kako na setu tako i u životu. To je možda tačno, ali i ovaj brak je patio zbog Čaplinovih nemogućih kriterijuma, napada besa, i okrutnosti prema potomstvu. Marlon Brando u svojoj biografiji pominje kako se Čarli Čaplin "okrutno" ophodio prema Sidniju, jednom od sinova iz ranijeg braka sa Litom Grej. Brando i Sidni, takođe glumac, radili su 1967. sa Čaplinom na filmu "Grofica iz Hong Konga"; Brando beleži da je Čaplin svog sina ponižavao pred celom filmskom ekipom. Sidni mu je kasnije rekao da se njegov otac "tako ponaša prema svoj svojoj deci." Brando je takođe iskusio Čaplinov bes: "Pred svima me je ponižavao, grdio, pričao da sam neprofesionalan i sramotim svoju profesiju."

Čaplin se često opisuje kao arogantni genije, koji je negativno uticao na ljude u svom ukruženju. Ostaće upamćena Brandova izjava: "Čaplin je verovatno najveći sadista kog sam ikad upoznao".