Većina planete je pokrivena vodom: Da li znate kako su nastali okeani?

 Prema grčkom bogu mora i voda Okeanu, u užem smislu jedinstvena, kontinuirana vodena masa golemih dimenzija, u širem smislu ukupna vodena masa mora na Zemlji koja pokriva skoro tri četvrtine (71%) Zemljine površine.

Ta globalna, međusobno povezana masa slane vode, nazivana i Svetskim okeanom, podeljena je kontinentima i nizovima ostrva Postoji 5 okeana a to su: Tihi okean, Atlantski okean, Indijski okean, Južni okean i Arktički okean.

Površina Svetskog okeana iznosi 361 milion km2, zapremina 1370 miliona km3, a prosečna mu je dubina 3790 m. To ne uključuje mora koja nisu povezana sa Svetskim okeanom kao što je Kaspijsko more. Ukupna masa hidrosfere iznosi oko 1.4 × 1021 kg, što je jednako otprilike 0,023 % Zemljine ukupne mase.

Pošto se prvi život pojavio na planeti pre najmanje 3,5 milijardi godina, grube procene nam govore da su se prvi okeani formirali u periodu između 4,2 i 3,6 milijardi godina.

Ti prvi okeani verovatno su bili kratkog daha, jer je bombardovanje Zemlje telima čiji je prečnik prelazio nekoliko desetina, pa i stotina kilometara tokom tzv. hadskog doba, dovodilo do toga da ovi okeani proključaju i ispare, podstaknuvši iznova proces hlađenja i kondenzacije. Tek pre negde oko 3,8 milijardi godina, kada su se ovi udari proredili, tekuća voda se mogla održati.

U priči o našoj Zemlji ima mnogo nepoznatih poglavlja a jedno od njih je i ono o nastanku okeana. Zapravo, mi ne znamo sigurno ni koliko su okeani stari.!?

Izgleda izvesno da oni nisu posto u fazi Zemljinog nastanka. Možda su najpre postojali kao oblaci pare koja se pretvorila u vodu kad se Zemlja ohladila.

Pravljene su procene starosti okeana prema količini mineralnih soli u njima. Po ovim procenama, starost okeana iz- nosi između 500 miliona i 1 milijarde godina.

Naučnici su skoro sigurni da je najveći deo Zemljine površine u prošlosti bio pokriven morem. Neki delovi Zemlje nalazili su se više puta pod vodom. Ali mi ne znamo da li su dna dubokih okeana ikad bila suva niti da li je kopno, koje danas postoji, bilo ikad ispod nekog dubokog okeana.

Međutim, ima dosta dokaza da su izvesni delovi Zemlje bili nekad dno plitkog mora. Na primer, većina krečnjaka, peščara i škriljca, koji se danas nalaze na Zemlji, nastali su taloženjem u vodi. Kreda, koja se nalazi u Engleskoj, Teksasu i Kanzasu, stvarala se na morskom dnu.

Ona je nastala od školjki malih organizama, koji su po- tonuli na morsko dno i na taj način stvorili ono što mi danas zovemo kreda.

Danas, vode svih okeana prekrivaju skoro tri četvrtine Zemljine površine. Iako postoje ve-liki delovi okeana čije dno još nije ispitano ili proučeno, imamo dosta jasnu sliku o tome kako izgledaju okeanska dna.

Ima oblasti koje su slične planinskim vencima, platoima i do- linama. Ali konfiguracija okeanskog dna nije tako raznolika kao površina kontinenata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI