JADNA STARICA NEKADA JE DELILA ŠAKOM, A DANAS IH JE ŽELJNA Samo stotinjak grama ove hrane za sirotinju prodaje se po ceni pršute

Osim što im je cena naglo porasla, čvarci se danas sve više kupuju u prodavnicama, a proizvodnja više nije ista. Zorica Sinandinović, novinar i posmatrač svinjokolja od detinjstva, kaže da su čvarci nekada važili za sirotinjsko jelo, da nije bilo popularno pričati o tome da ih jedu.

"Pomagali smo jedni drugima i uvek nešto spakovali za komšije posle svinjokolja. Bilo da je meso, bilo da je kobasica, ali čvarci uvek. Čvarci su smatrani hranom za siromašne ljude. A baš je bilo neprijatno reći da ih jedeš", kaže Zorica Sinadinović.

Niko nije jeo čvarke dok ih nisu posolili
 

Osim što im je cena naglo porasla, krekeri se danas sve više kupuju u prodavnicama, a proizvodnja više nije ista. Zorica Sinandinović, novinar i posmatrač svinjokolja od detinjstva, kaže da su čvarci nekada važili za sirotinjsko jelo, da nije bilo popularno pričati o tome da ih jedu.

"Pomagali smo jedni drugima i uvek nešto spakovali za komšije posle svinjokolja. Bilo da je meso, bilo da je kobasica, ali krekeri uvek. Čvarci su smatrani hranom za siromašne ljude. A baš je bilo neprijatno reći da jedeš čvarke", kaže Zorica Sinadinović.

"Istorija čvaraka je takva da je to bio nusproizvod koji je otpao sa svinje. Svojevremeno su, pogotovo u Crnoj Gori, bacali i uzimali mast, niko nije jeo dok se nisu setili da posole", kaže Slaven Batoćanin, proizvođač duvana čvarak iz Valjeva. Danas su tehnolozi i industrija preuzeli soljenje, prženje i ceđenje čvaraka.

"Proizvod koji miriše na detinjstvo i vreme kada se ništa nije bacalo, dobijen i na ceni i na potražnji. Nutricionisti su mu dali dodatna krila. Salo je ponovo postalo zdravo, a čvarci su temelj hronične ishrane. - Sada smo došli u situaciju da su čvarci luksuz. Da ih ljudi nose kada odu u inostranstvo na poklon. Jednostavno, nekako je došlo vreme da jadna starica više ne može sebi da priušti otpatke koje je delila, kako se kaže, šakom i kapom", kaže Zorica Sinadinović.

Duvan za čvarke od svinje Čak ni čvarci nisu ono što su bili. Danas se koriste samo najkvalitetnije sirovine. Ovo se odnosi i na duvan i na krekere. Gregor Guberinić, vlasnik firme koja se bavi proizvodnjom krekera, kaže da od slanine dobijaju 14 odsto krekera kao gotovog proizvoda, a istovremeno 60 do 62 odsto svinjske masti.

 

"Pravi duvanski čvarci se prave od skoro cele svinje. Dobri se prave od celih krmača, odnosno istrošenih svinja", kaže Slaven Batoćanin.

To što se čvarci pripremaju ručno, dugo i što ne smeju da izađu iz kazana ni sekund pre ili posle propisanog vremena, nije razlog za visoku cenu.

"Poslednjih nekoliko decenija selekcija u tovu svinja i genetika je bila usmerena na što više mesa. Ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Tako smo posle određenog perioda kao potrošači dobili životinje koje imaju veliki procenat mesa, mišićnog tkiva, a mali procenat slanine, od kojih se dobijaju čvarci", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Slanina stiže u kazane za čvarke iz Holandije i Španije

Poremećaj na tržištu, što se cene slanine tiče, nastao je početkom 2019. godine pojavom afričke svinjske kuge u Kini. Kina je najmnogoljudnija zemlja i najveći potrošač svinjskog mesa, a počeli su da kupuju iz zapadne Evrope, odakle se i mi snabdevamo, a onda je došlo do drastičnog skoka cena – kaže Gregor Guberinić. Slanina u srpske kazane za krekere stiže uglavnom iz Španije i Holandije. Poskupela je za 150 odsto u odnosu na period pre tri godine, prenosi RTS.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI