BIO JE ČLAN GENERACIJE 1966 Partizan čestitao 79. rođendan velikoj legendi kluba (FOTO)

U Humskoj je igrao pet sezona, nastupivši na 210 zvaničnih utakmica.

Partizan 1965/1966.
Partizan 1965/1966., Foto: FK Partizan

Ne samo zato što su bili deo istorijske generacije koja je igrala finale Kupa evropskih šampiona 1966. godine, već po svim fudbalskim parametrima i kriterijumima, trojka Bečejac-Rašović-Vasović je najbolja halfovska linija koju je Partizan ikada imao. I ne samo Partizan, nego verovatno i jugoslovenski fudbal uopšte.Tu sigurnost, stabilnost i čvrstinu nije imao niko pre, ali ni posle njih. Divili su im se, kako se u ono vreme govorilo „od Vardara do Triglava“, ali i širom Evrope su o njima pričali hvalospeve. Bili su faktor sigurnosti jednog moćnog tima kojem je samo malo sportske sreće nedostajalo da se popne na krov Evrope, a to je i te kako zaslužio. Najmlađi član tog odbrambenog trija bio je Branko Rašović koji danas puni 79 godina.

Mlađi navijači našeg kluba ga verovatno znaju kao oca Vuka Rašovića, nekadašnjeg kapitena i trenera pod čijim vođstvom smo 2013. godine osvojili jednu od tri poslednje šampionske titule, dok ga oni stariji pamte kao "Stenu" ili "Diva sa Old Traforda". A za ovaj drugi nadimak nisu mu bile potrebne godine igranja za slavni Mančester Junajted, već samo 90 minuta u crno-belom dresu protiv njega u okviru polufinala KEŠ te 1966. godine. Domaći tim jeste pobedio golom legendarnog Nobija Stajlsa u 72. minutu, ali je rođeni Podgoričanin toliko dominirao snagom i autoritetom, da su mu mediji na Ostrvu nadenuli nadimak po kojem ga i danas pamte.

Mada, u oko svim navijačima "crvenih đavola" zapao je tokom prve utakmice u Humskoj koju su crno-beli dobili rezultatom 2:0. Tada mu je velika zvezda evropskog fudbala Denis Lou nakon manjeg koškanja udario šamar, misleći da će na taj način pridobiti još veće poštovanje i uliti strah direktnom čuvaru na terenu. Međutim, naišao je na pogrešnog. Branko mu je uzvratio istom merom i pokazao da ti podli trikovi kod njega ne prolaze. Dobitnik Zlatne lopte za najboljeg napadača Evrope 1964. godine nije očekivao takvu reakciju, ali se posle početnog šoka samo kratko nasmejao i njih dvojica su nastavila da igraju kao da se ništa nije dogodilo.

Nekadašnji centarfor mlađih kategorija Budućnosti koji je još u juniorskom stažu prekomandovan na mesto ispred golmana, u Humskoj je igrao pet sezona, nastupivši na 210 zvaničnih utakmica uz dva postignuta gola. Mogao je taj golgeterski saldo da bude mnogo veći, ali pre pola veka filozofija trenera nije bila takva da prilikom prekida baš svi defanzivci odlaze pred gol protivnika. To je u tom periodu bilo dozvoljeno samo Veliboru Vasoviću i nikome više, pa Rašovićeva visina od 187cm nije mogla da dođe do izražaja.

Za tih pet sezona u dresu Partizana je osvojio jednu šampionsku titulu, da bi 1969. godine prešao u Borusiju Dortmund, gde je ostao narednih pet godina i gde su ga poštovali, što je on kao jedan od najboljih centarhalfova Evrope i zaslužio. Po okončanju igračke karijere, u kojoj je zabeležio i 10 nastupa za reprezentaciju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, vratio se u Partizan i sve do odlaska u penziju brinuo o mlađim kategorijama našeg kluba. Penzionerske dane provodi u Beogradu, emotivno proživljavajući svaku utakmicu svog Partizana, a često skokne i do Humske koja je uvek bila i uvek će biti njegov drugi dom.

Povezane vesti