Prođe godina od Saletove penzije

Pre tačno godinu dana navijači i fudbalska nacija ispratili su u penziju legendu crno-belih, dugogodišnjeg kapitena Sašu Ilića. Legendarni Sale kapiten je na svom stadionu, u dresu koji je prvi put obukao sa devet godina, kad je došao u Humsku, rekao zbogom fudbalskoj naciji u poslednjem, 37. kolu SLS.

Prilikom izlaska na teren, igrači Partizana i Proletera su nosili maske sa Sašinim likom. Ilić je izašao poslednji sa svoje dvoje dece (Neva i Nikša) i suprugom Tijanom, prošao kroz špalir dece iz naše omladinske škole, članova stručnog štaba i rezervnih igrača, koji su takođe nosili maske i majice sa likom Saše Ilića. Usledilo je slikanje na centru terena i skandiranje navijača sa svih strana stadiona.

Saša je teren napustio simbolično u minutu u kom je debitovao u Čačku davne 1996. godine i tom prilikom njegov poslednji fudbalski korak na stadionu Partizana zabeležen je na taj način što je ostavio otisak stopala u specijalnoj posudi sa glinom.

Fudbalska biografija Saše Ilića

– Rođen je 30. 12. 1977.
– Sa Partizanom je osvojio 11 titula prvaka, 6 kupova, igrao 2 Lige šampiona sa Partizanom i jednu sa ekipom Galatasaraja;
– Odigrao je 874 meča i postigao 240 golova, pa je rekorder po broju odigranih utakmica na večitoj klupskoj listi.
– Odigrao je 423 meča u prvenstvu i postigao 130 golova. Po broju odigranih prvenstvenih mečeva u domaćim ligama nalazi se na drugom mestu večne liste, a ispred njega je samo još Enver Marić na prvom mestu sa 439 mečeva. (Asim Ferhatović je treći sa 422 meča).
− Rekorder u večitim derbijima sa 31 odigranim mečom (9 pobeda, 8 nerešenih i 14 poraza).
─ Odigrao je ukupno 602 takmičarske utakmice i postigao u tim mečevima 164 gola (domaća liga, domaći kup i utakmice u evropskim kupovima)
─ Odigrao je 272 prijateljska meča uz 76 postignutih golova (domaća i inostrana)

U Partizan je stigao, sada već davne 1988. Registrovan je 30. 8. 1988, ali na prvi trening ga je odveo otac kada je imao 9 godina (1986). Prošao je kompletnu školu učeći od legendi kluba – Florijana Conje Matekala, Miše Radakovića, Pere Ćosića, Branka Rašovića… Prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Partizanom 1996, kada je jednu sezonu igrao za Teleoptik. U dresu Partizana debitovao je na utakmici protiv Borca iz Čačka 26.10.1996. kada je ušao u igru sa brojem 1 na leđima zamenivši Ivana Tomića, a prvi gol u prvenstvenim mečevima postigao je protiv Vojvodine 23. 8. 1997. u Novom Sadu.
Pored Partizana nastupao je za sledeće klubove: Galatasaraj (76 utakmica, 25 golova), Salcburg (42 utakmica, 10 golova), Larisa (12 utakmica, 1 gol) i Selta (13, 1 gol).

U svim dosadašnjim klubovima, izuzev Selte, nosio je dres sa brojem 22, osim na debiju u crno-belom dresu protiv Borca, kada je poneo broj 1 na leđima.

Za reprezentaciju Jugoslavije i Srbije debitovao je 16. avgusta 2000. protiv Severne Irske, a odigrao je za najbolju selekciju 37 mečeva i postigao 4 gola.