Igrao je za Mađarsku, ali je srce reklo - Srbija, Denis Rodman mu je uzor, a ima jednu veliku sličnost sa Nikolom Jokićem! (FOTO)

Selektor rukometne reprezentacije Srbije Toni Đerona nedavno je saopštio spisak igrača koji će se 7. marta okupiti u Staroj Pazovi gde će trenirati sve do 12. marta. Novajlija u timu je Uroš Borzaš (21), nekadašnji juniorski reprezentativac Mađarske. Levi bek Tuluza za Mađare je nastupao poslednji put na juniorskom Svetskom prvenstvu u Španiji leta 2019, a pravo da obuče dres Srbije stiče u julu 2022. godine.

Momak rođen u Senti, koji brani boje francuskog Tuluza, imao je nešto drugačiji put do našeg nacionalnog dresa, ali je sa velikim oduševljenjem dočekao poziv selektora Đerone. Nema sumnje da se radi o igraču pred kojim je svetla budućnost, a u razgovoru za "Alo!" otkrio nam je kakve su bile prve reakcije nakon što je saznao da je postao deo nacionalnog tima, zašto su mu uzori Denis Rodman i Nikola Karabatić, kakvu sličnost ima sa Nikolom Jokićem...

Kada je stigao poziv selektora Đerone, kakva je bila tvoja prva reakcija?

- Imali smo razgovore na temu reprezentacije i pre zvaničnog spiska, ali je svakako zavladala neverica kad sam svoje ime video na spisku. Sve je ovo nestvarno lepo, jedan jako poseban osećaj.

Kako je reagovala tvoja porodica?

- Moja porodica je moja najveća podrška. Rano smo se razdvojili, radi mog napredovanja. Ove godine su bile, za njih, veoma stresne. Ipak, boravak u Akademiji u Mađarskoj, davao im je kakav-takav mir, jer je sistem tamo takav, da ako volite ono što radite, nema mnogo prostora za dečije i mladalačke "gluposti". Zna se red. Škola, trening i malo slobodnog vremena. Igrao sam za reprezantaciju Mađarske i na najbolji mogući način se odužio za sve što mi je tamo pruženo kao osobi i kao igraču. Svi smo znali da ću,ako budem dovoljno dobar, naravno, jednom zaigrati za Srbiju. Plakali su, neko javno, a neko krišom. Svi su ponosni, ali i oprezni. Sve je ovo novo za mene.

Kada si shvatio da želiš da igraš za Srbiju?

- Prošao sam sve mlađe selekcije Mađarske. Uslovi za rad i napredak su bili fantastični. Ne postoji, čini mi se, poseban trenutak kada sam rešio da igram za Srbiju. Ja sam to oduvek želeo. A na kraju krajeva, to se ne rešava, taj poziv se zaslužuje.

Nekoliko puta si igrao protiv Srbije, kako je to izgledalo?

- Utakmice protiv Srbije su uvek bile teške. Trudio sam da to sakrijem u sebi, da se ponašam kao profesionalac, ali bilo mi je vrlo komplikovano. Pocepaš se na pola, srce i mozak, baš čudan osećaj.

Igraš u jednoj od najjačih liga na svetu, kako tebi deluje igranje u Francuskoj?

- Zahvaljujući podršci koju sam u Tatabanji, dobio od trenera Vladana Matića, čoveka koji je razumeo moj mentalitet, karakter, "mladalačke godine" i sve što ide uz to. Nakon dobrih igara u EHF kupu, pružila se prilika da odem u Francusku, u Tuluz. Velika liga, veliki klubovi i veliki igrači. Mislim da se još uvek snalazim. Trebalo bi još puno da radim i mentalno i fizički, ali sam srećan jer imam priliku da se nadograđujem baš na takvom mestu.

Može se primetiti da ti je jedan od idola Nikola Karabatić, imate i dosta sličnosti, s tim da si ti ipak zaigrao za voljenu zemlju. Da li bi voleo da zaigraš zajedno sa njim za PSŽ?

- Porediti sebe sa Nikolom Karabatićem je krajnje neskromno, sa čovekom koji je najveći ikad, ali kao uzor, kao motivacija je idealan! Njegov mentalni sklop je, bar ono što vidim na terenu, sklop "rukometnog ubice". A da li ću igrati sa njim u Parizu...pa naravno da bih voleo! Ima li neko ko igra rukomet da ne želi tako nešto?

Šta za tebe predstavlja Denis Rodman?

- Pojavu Denisa Rodmana bih verovatno teško objasnio. Koliko volim Karabatića kao igrača koji je u principu: red, rad i disciplina, tako volim i Rodmana koji je sve suprotno, a opet velika legenda.

Imaš jednu veliku sličnost sa Nikolom Jokićem, voliš konje, kako je to sve počelo?

- Moji rođaci u Šapcu su vlasnici ergele "Sendeković". Nažalost, nemam puno prilike i vremena, ali kad odem u Šabac, posetim ih i uživam.

Imaš li neki hobi, šta voliš da radiš u slobodno vreme?

- Hobi, nažalost, nemam. Rukomet okupira moje slobodno vreme. Pa i zbog pandemije, ono što volim (odlazak na kafu sa prijateljima, devojkom) nisam u mogućnosti da izvedem jer je u Francuskoj sve zatvoreno još od septembra.

Šta bi za tebe bilo ispunjenje sna i kakva su dalji planovi u karijeri?

-  Ja se trudim da svoje snove živim! Jedan se upravo odvija, a ima ih još. Ipak, znam da za ostvarivanje svojih snova moram još mnogo da radim.