HOLESTEROL NE BOLI, ALI UBIJA POLAKO - Nacionalno savetovalište za pacijente o kardiovaskularnim bolestima

Povodom Svetskog dana familijarne hiperholesterolemije i u mesecu posvećenom bolestima srca, Udruženje „Moja druga šansa” organizovalo je besplatno Nacionalno savetovalište za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima „Pitajte lekara” u amfiteatru Klinike za neurohirurgiju pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKC), ukazala je na to da je većina populacije u zabludi da su povišene vrednosti lošeg LDL holesterola posledica grešaka u ishrani, ali da jedan od 250 stanovnika ima takozvanu genetsku grešku koja se nasleđuje, a zbog koje organizam sam sintetiše velike količine holesterola u cirkulaciji.

- Reč je o bolesti koja se stručno zove familijarna hiperholesterolemija, a osobe koje je imaju mogu već sa 30 ili 40 godina da dobiju infarkt srca ili šlog - kaže dr Lalić, i dodaje da pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome i da se kod mnogih pacijenata povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda.

- To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoje osobe koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje lečenje - kaže Ivan Tojagić iz Udruženje pacijenata „Moja druga šansa“.

Jedan od ne tako retkih bolesti i poremećaja nivoa holesterola, metabolizma masnoća, lipida, jeste familijarna hiperholesterolemija. To je takozvani genetski poremećaj nivoa holesterola i na to ne možemo da utičemo.

- Kod osoba koje genetski imaju povišen nivo holesterola on se ne može smanjiti samo dijetom iz prostog razloga što naš organizam 70 do 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom stvara sam, sintetiše ga u jetri. Iz tog razloga neko ko je vegetarijanac ili vegan neće umreti što nema holesterola u ishrani, jer ga mi sami stvaramo - navodi Lalić, i dodaje da se ta sinteza holesterola  vrlo uspešno već 40 godina leči statinima.

- Kada statini nisu dovoljni i kada oni ne mogu da ostvare tu ciljnu vrednost, poslednjih godina razvijena je inovativna terapija, koja predstavlja prekretnicu u lečenju holesterola. Ti lekovi obezbeđuju dobru efikasnost, mogu se davati dva puta mesečno, a najnovije generacije tih lekova se daju jednom u šest meseci - rekla je Lalićeva, i dodala da su ti lekovi dostupni i kod nas, ali u ograničenom broju, jer nisu još na pozitivnoj listi lekova.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI