Bio je ateista, došao u našu zemlju i krstio se u srpskoj crkvi

Oliver je rođen u Ofenburgu, gde je kao dečak upoznao Nebojšu, Srbina iz Pančeva koji mu je ubrzo postao najbolji prijatelj. Od njega je i prvi put imao prilike da čuje o teškim vremenima u našoj zemlji, sankcijama, ratovima, istoriji.

Upravo zbog Nebojše, u Srbiju je prvi put došao davne 1998., kada je imao 22 godine.

- Sam moj dolazak iz Nemačke u Srbiju je bio komplikovan. Nisam mogao da dođem avionom, te sam morao da putujem autobusom, preko Mađarske. Trebala mi je i viza preko konzulata u Frankfurtu. Tada sam video posledice ratova i sankcija koji su pogodili Srbiju - započinje Like.

Ipak, uprkos nedaćama koje su zadesile našu zemlju, u Pančevu je osetio pravi srpski mentalitet koji opisuje jednom rečju - gostoprimstvom. Tada se, moglo bi se reći, i zaljubio u Srbiju.

- Kada sam došao tamo, svi su skočili, bilo im je jako drago što je "Švaba" došao kod njih u goste. Fasciniralo me je to što bi svi oni pre umrli od gladi, ali je bilo bitno da ja iz njihove kuće odem sit. Osećao sam se vrlo dobrodošlo - priča Nemac.

U Srbiju je ponovo došao posle 21 godinu, kako bi posetio porodicu svog prijatelja Nebojše, ali i zbog svog prijatelja Aleksendra Dorina, novinara i publiciste koji je hapšen zbog pisanja knjige o Srebrenici.

Prethodnih godina dosta toga je saznao o Srbima, o padu Krajine, Jasenovcu... shvatajući da zapadni mediji o srpskom narodu stvaraju potpuno pogrešnu, izopačenu sliku.

- Predstavili su Srbe kao primitivce i ljudoždere. Još tada, kada sam prvi put bio u Srbiji, video sam da to što mediji na zapadu pišu nema veze sa onim što sam zatekao kada sam došao. Takođe, slušao sam i od Nebojše o svemu što se Srbima dešavalo, a on je moj prijatelj i njemu sam mnogo više verovao - priča Oliver.

Pravoslavlje je duhovnije, iskrenije

Oliver priča da ga protestantizam i katoličanstvo nisu nikada privlačili, a sve dok se nije susreo sa pravoslavnim crkvama, ikonama i freskama, bio je ateista.

- Prvi put sam bio u jednoj ruskoj pravoslavnoj crkvi u Frankfurtu na služenju uskršnje liturgije i tada me je to privuklo. Pravoslavlje je autentičnije od onog što sam video u Nemačkoj, Švajcarskoj, deluje mi iskrenije, duhovnije. Dok je katoličanstvo nekako mračno i prazno, pravoslavlje je prepuno boja - opisuje Nemac svoje utiske o pravoslavnoj veri.

Njegova porodica dobro je prihvatila tu odluku, da pređe u pravoslavnu veru, a Oliverovom drugu Nebojši je, kako kaže sa osmehom, izuzetno drago.

Like na desnoj ruci nosi brojanicu koju je kupio u jednoj srpskoj crkvi, a oko vrata lančić sa priveskom na kojem se nalazi Sveti Nikola. Njega je kupio u Ukrajini.

Sada, kao pravoslavac, želi da nastavi sa obilaženjem pravoslavnih hramova. Najveća mu je želja da poseti Kosovo i Metohiju i tamošnje manastire.

- Najviše bih voleo da posetim Dečane - priča naš sagovornik koji je dan pre našeg razgovora bio na Mokroj gori i tamo obišao još jednu srpsku crkvu.