Đaci se u ponedeljak vraćaju u učionice, a evo koje promene ih tamo čekaju

Od ponedeljka svi osnovci i srednjoškolci dolaziće na neposrednu nastavu u škole po modelu koji je, kao manje loš u odnosu na časove isključivo onlajn, predviđen pravilima rada obrazovnog sistema u „kovidnoj” godini po antiepidemijskim načelima. U datim okolnostima delimičnog poboljšanja epidemijske situacije to podrazumeva da broj učenika koji istovremeno borave na časovima u školskom zdanju ne sme da pređe polovinu đačke populacije, da su odeljenja uglavnom podeljena u dve grupe, da školarci od prvog do četvrtog razreda osmoletki svakodnevno uče u školskim klupama, dok se za osnovce starijih razreda i đake srednjih škola neposredna i onlajn nastava organizuju naizmenično, a smenjuju se na dnevnom ili nedeljnom nivou.

Čas u školi traje 30 minuta. Nošenje zaštitnih maski i održavanje distance je obavezno. Brojčane ocene koje se upisuju u dnevnik đaci mogu zavredeti na osnovu usmene ili pisane provere znanja isključivo u školi. Sve to predviđaju stručno uputstvo i posebni program obrazovanja skrojeni za ovu, po svemu atipičnu školsku godinu, a dobro znani prosvetnim radnicima još od avgusta lane. Na to podseća i prosvetni vrh u zvaničnom dopisu koji je ovih dana stigao školama iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u kome se potvrđuje da će od 19. aprila škole raditi kao što su od početka prvog ili drugog polugodišta.

Prema tome danas se završava višenedeljni niz privremene isključivo onlajn nastave uslovljene aktuelnom epidemijskom krizom koja, čini se, polako jenjava. Umesto prvobitno planiranih nedelju dana učenja samo na daljinu za srednjoškolce (od 8. do 12. marta) to se odužilo na šest radnih nedelja (od 8. marta do 16. aprila), od kojih su pet (od 15. marta do 16. aprila) i osnovci starijih razreda proveli u virtuelnim učionicama bez neposredne nastave u školama. Za to vreme nadležni u resornom ministarstvu ophrvani su otvorenim pitanjima nastavnika, direktora škola i roditelja zbog ocenjivanja učenika, jer se nastavna godina bliži kraju.

Da nisu sve nedoumice razrešene preporukom prosvetnog vrha da od 24. marta đaci u dogovoru sa nastavnicima mogu da dođu u školu na proveru znanja za ocenu koja se upisuje u dnevnik, potvrđuje još jedan nedavni novi dopis rukovodiocima škola u kojem nadležni objašnjavaju nedoumice oko realizacije pismenih zadataka. Oslanjaju se na važeći pravilnik. On dozvoljava da se u epidemijski neizvesnim okolnostima učeniku utvrdi zaključna ocena iako je u dnevniku manji broj upisanih ocena nego što je predviđeno kada su uslovi za rad optimalni.

To znači da je ove godine za zaključnu ocenu na kraju polugodišta dovoljno manje od dve ocene za predmete sa jednim časom u đačkom rasporedu nedeljno, odnosno manje od četiri ocene iz predmeta sa nedeljnim fondom od dva i više časova.

− U cilju zaštite najboljeg interesa učenika dopušteno je odstupiti od najviše jednog pismenog zadatka za one predmete za koje je programom nastave i učenja propisana realizacija četiri pismena zadatka u toku nastavne godine. Odluku o odstupanju od propisanog broja pismenih zadataka, na obrazloženi predlog predmetnog nastavnika donosi stručno veće uz saglasnost direktora − tumačenje je resornog ministarstva navedeno u dopisu direktorima srednjih škola.

Nadležni podsećaju da je organizacija rada posao direktora škole, a da kvalitetna organizacija rada u otežanim uslovima omogućava dostizanje obrazovnih ciljeva pri čemu treba da se vodi računa o dnevnom i nedeljnom opterećenju učenika. Prilikom ocenjivanja, napominju, treba insistirati na bitnim sadržajima i aktivnostima ključnim za ostvarivanje ishoda (onoga što učenik treba da ume, zna i razume na kraju razreda).

− Veoma je važno da se kontinuirano prate i ocenjuju učenička postignuća na način koji neće dodatno opteretiti učenike i nastavnike. U želji da đaci uspešno završe školsku godinu potrebno je da se nastava i ostali oblici vaspitno-obrazovnog rada pripremaju i realizuju u funkciji ostvarivanja propisanih ishoda − preporuka je najodgovornijih za obrazovanje.

Naglašavaju da je potrebno voditi računa o pažljivom planiranju usmenih i pismenih provera postignuća i po povratku učenika na neposrednu nastavu u škole, kao i da se za ocene koje se upisuju u dnevnik, a na osnovu kojih će se izvoditi zaključne, vrednuju i angažovanje i rezultati učenika u toku nastave, iz istraživačkog, projektnog, timskog ili individualnog rada, domaćih zadataka...

Pravila ocenjivanja

U toku polugodišta najmanje jedna ocena treba da bude na osnovu usmene provere znanja. Za pismene zadatke i kontrolne koji se rade duže od 15 minuta utvrđuje se raspored, tako da ne bude više od jedne provere znanja u danu, ni više od dve u nastavnoj nedelji, a odeljenski starešina dužan je da o tome vodi računa. Obaveza je nastavnika da obavesti učenike o tome koji će se deo gradiva proveravati najkasnije pet dana pre zakazanog pismenog zadatka za ocenu koja se upisuje u dnevnik. Kratke pisane provere znanja, koje traju do 15 minuta, mogu biti deo svakog časa, ali se ocene sa tih testova beleže isključivo u pedagošku dokumentaciju nastavnika, ne u školski dnevnik, mada se mogu uzeti u obzir prilikom izvođenja zaključne ocene, u najboljem interesu učenika. Kontrolni na kojem više od polovine učenika jednog odeljenja dobije jedinice, poništava se za đake koji su dobili nedovoljnu ocenu, a može se poništiti i za druge učenike koji to žele ukoliko nisu zadovoljni ocenom. Učenik u toku časa može da bude samo jedanput ocenjen za usmenu ili pismenu proveru postignuća. Ocena je javna i saopštava se učeniku odmah po dobijanju, i to sa obrazloženjem koje sadrži preporuku o aktivnostima koje đak treba da preduzme u daljem radu.