Za njih kažu da uspostavljavaju dijagnoze kada niko drugi ne može, rešavaju nerešiva medicinska stanja i spasavaju pacijente od kojih su drugi digli ruke.

ANKETA: Kom doktoru iz Kriznog štaba najviše verujete?

DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ

Epidemiolog i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut”, ali i đak generacije, doktor nauka i omiljena profesorka doktorka Darija Kisić-Tepavčević izazvala je pažnju javnosti kao nijedan doktor sa naših prostora, ali i regiona.

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

BRANISLAV TIODOROVIĆ

Predsednik je Saveta za zdravlje Grada Niša i specijalni savetnik niškog Instituta za javno zdravlje i baš on se najčešće oglašava u vezi sa situacijom u ovom gradu.

Svakodnevno apeluje na smirivanje strasti, traži jedinstvo u borbi sa opakim virusom i poručuje – pobedićemo.

- Epidemije i pandemije nisu isključivo zdravstveni problem, već istovremeno i socijalni, ekonomski, psihološki, pa i politički problem. Sada nam treba da smirimo strasti i nezadovoljstvo, čak i ako je opravdano, i da se jedinstveno usmerimo u borbu protiv virusa poštujući naloge koje daje struka. Nema nam druge, ako iz ovoga hoćemo da izađemo kao pobednici.

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen/ RTS

Pogledaj galeriju

- Ceo moj radni vek vezan je za ovaj grad. Imao sam ponude da radim i u Beogradu i u inostranstvu, ali ja nikada nisam želeo da odem iz Niša. Ovde imam sve što mi treba – kaže.

Bio je i dugogodišnji direktor regionalnog Instituta za javno zdravlje u Nišu, usavršavao se na Pasterovom institutu u Parizu, bio je profesor niškog Medicinskog fakulteta i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju.

MIJOMIR PELEMIŠ

Obavezan lekarski staž obavljao je u raznim klinikama Medicinskog fakulteta, a u Institut za infektivne i tropske bolesti primljen je 1978, specijalistički ispit iz Infektivnih bolesti položio je 1982, a specijalistički ispit iz Kliničke farmakologije 1990, oba sa odličnim uspehom.

U Institutu za infektivne i tropske bolesti bio je načelnik Odeljenja za kliničku farmakoterapiju, od njegovog osnivanja 1995. Najveći deo radnog veka u Klinici posvetio je ispitivanju bolesnika s nejasnim febrilnim stanjem i modernoj antimikrobnoj terapiji.

Znanje i posvećenost krase dobrog lekara

U zvanje redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabran je 2004, a studenti za njega kažu da je od njih tražio znanje i posvećenost jer, kako je govorio, samo onaj ko sebe medicini daje sto odsto može da bude dobar lekar.

Doktor Mijomir Pelemiš je bio direktor Klinike za Infektivne i tropske bolesti od 2001. do 2010. godine i od 2014. do 2015. godine. Predsednik je Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju i član udruženja za antimikrobnu hemoterapiju Jugoistočne Evrope, član je i Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva, sekcije infektologa Srpskog lekarskog društva, Internacionalne medicinske asocijacije Bugarske i počasni profesor Medicinskog Univerziteta u Varni...Deset godina je bio šef katedre za infektivne bolesti u Foči.

Autor je poglavlja u pet udžbenika, više monografija i priručnika, kao i više od 150 stručnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Urednik je prvog Vodiča za racionalnu primenu antibiotika u Srbiji i urednik užbenika "Dijagnoza i terapija infektivnih bolesti", kao i član uredništva u više međunarodnih časopisa. Predavač je po pozivu na međunarodnim i domaćim kongresima.

Oženjen je Sonjom, ima dvoje dece i četvoro unučadi - tri unuke i jednog unuka.

BRANIMIR NESTOROVIĆ

Živi u Obrenovcu, gde je završio i Gimnaziju, prirodno-matematički smer, nakon koje je upisao Medicinski fakultet u Beogradu.

Na Dečjoj klinici je specijalizovao pedijatriju, a nakon toga i pulmologiju. Doktorat iz oblasti alergologije na temu “Polenska alergija u dece” odbranio je 1985. Danas je redovan profesor na katedri za pedijatriju i načelnik Odeljenja pulmologije i alergologije u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“.

Screenshoot youtube/Vodič za rod

Pogledaj galeriju

Printscreen/Pink

Pogledaj galeriju

Pink TV/Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen/ Pink

Pogledaj galeriju

Printscreen / Happy

Pogledaj galeriju

Printskrin

Pogledaj galeriju

O svom odrastanju u Obrenovcu doktor Nestorović je svojevremeno ispričao:

- Bio sam nemirno dete, koje je skoro po svim kriterijumima ispunjavalo ono što se danas zove poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), stalno u jurcanju, dečačkom ispoljavanju agresije kroz igre osvajanja teritorija i preispitivanju tuđih granica. Veliku ulogu u mom vaspitavanju i odrastanju imale su majka i baka, snažne i slobodoumne žene zbog kojih sam, kako u šali volim da kažem, „postao edipovac“.

U gimnaziji se, otkrio je u pomenutom intervjuu za portal Lovesensa, bavio sportom i uvek je zamišljao da će mu životni poziv biti muzika ili psihologija, ali je kormilo u odlučivanju o daljem školovanju preuzeo njegov stariji brat: u njegovom odsustvu predao je dokumenta za upis na Medicinski fakultet.

Još jedna zanimljiva stvar vezuje se za doktora Nestorovića, a to je njegovo interesovanje za psihoneuroimunologiju, homeopatiju, fitoterapiju i naučnu parapsihologiju: “Bio sam toliko zaljubljen u jednu devojku koja se bavila parapsihologijom da mi ni duhovi nisu smetali, a sa tom oblašću bliže sam se upoznao na prvoj katedri za parapsihologiju u Evropi, na Medicinskom fakultetu u Frajburgu u Nemačkoj.“

Kad je pre nekih 15 godina imao zdravstveni problem, to iskustvo ga je, kako priča, “potpuno resetovalo”.

“Razboleo sam se i primetio da su nakon sedam dana ljudi prestali da me zovu, jer su ranije svi uglavnom nešto očekivali od mene. Od tog reseta uveo sam dva pravila: ne provodim vreme sa ljudima koji mi ne prijaju, tzv. energetskim vampirima, i ne jurim ništa. Otkada sam prestao da jurim, sve je jednostavno došlo. Takođe, rano sam naučio da nisam svemoćan gospodar medicinskog univerzuma, da ja ne krojim tuđe sudbine. Niko nema prava da ikoga otpiše i uskrati mu nadu”.

SRĐA JANKOVIĆ

Završio je Petu beogradsku gimnaziju i Medicinski fakultet u Beogradu. Specijalizaciju iz imunologije stekao je 2015, a doktorsku disertaciju pod naslovom „Značaj ekspresije Vilmsovog tumorskog gena-1 kod dece sa akutnom leukemijom“ odbranio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2016. godine.

Njegovi saradnici za njega kažu da je sto odsto posvećen poslu, da neprekidno uči i usavršava se.

Ima beskrajno strpljenje za svoje male pacijente, a gleda i da ohrabri i smiri roditelje bolesne dece.

Zvanje naučnog saradnika doktor Srđa Janković stekao je 2018. godine. Od 2007. zaposlen u imunološkoj laboratoriji Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Njegova glavna interesovanja u naučno-istraživačkom radu obuhvataju primarne i sekundarne imunodeficijencije, maligna oboljenja dečje dobi, funkcionalna ispitivanja imunskog sistema, ali i naučno-filozofska razmatranja evolucije života na zemlji i potencijalno drugde u vasioni.

Oženjen je Ivanom, muzičkom urednicom Radio Beograda 2.

PREDRAG KON

Iskusni epidemiolog rođen je 1955. u Beogradu. Međutim, nakon samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, napušta rodni grad i odlazi u Njujork, gde je živeo do sedme godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radiće narednih 15 godina.

Bio je ratni epidemiolog, a 1991. i 1992. referent saniteta za preventivnu medicinsku zaštitu na području Krajine i zapadnog Srema i načelnik odeljenja za medicinsku informatiku u Prvoj armiji do 1995. godine.

Alo.rs/V.Đ.

Pogledaj galeriju

Alo.rs/V.Đ.

Pogledaj galeriju

Alo.rs/V.Đ.

Pogledaj galeriju

Alo.rs/V.Đ.

Pogledaj galeriju

Čak 13 godina bio je načelnik jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, od 2001. do 2014. godine. Te 2014. postaje savetnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti. Zaposlen je na Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kao imunolog. U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, bio je član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Naš stučnjak je učestvovao i u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine, kao i u izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine.

Bio je predsednik Posebne radne grupe za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa od 2005. do 2010. godine i rukovodio preventivnim aktivnostima u toku pandemije gripa 2009. godine.

GORAN STEVANOVIĆ

Tanjug/Slobodan Miljevic

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

printscreen

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Da zna ko od njih kod kuće ima malu decu ili bolesne roditelje, da vodi računa da svi budu podjednako opterećeni.

Upravo to je, ističu, jedan od razloga što su medicinske sestre i lekari sa Infektivne klinike uspeli da se tako brzo organizuju u novonastaloj situaciji.

Doktor Stevanović rođen je 1972. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Tokom školovanje bio je među najboljim učenicima u svojoj generaciji, a na beogradskom Medicinskom fakultetu diplomirao je 1996. sa prosečnom ocenom 9,42.

Još tokom studija objavio je nekoliko stručnih radova na studentskim kongresima i časopisu „Medicinski podmladak“.

Nakon usavršavanja, 2003. godine počeo je da radi kao asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na predmetu infektivne bolesti.

U zvanje docenta na Katedri za infektivne bolesti izabran u julu 2013. godine.

Objavio je više stručno-naučnih radova kao autor ili koautor u časopisima sa recenzijom, učestvovao na međunarodnim i domaćim kongresima.

Sekretar je Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju i predsednik Komisije za unapređenje kvaliteta rada Kliničkog centra Srbije. Otac je troje dece.

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Alo!

Pogledaj galeriju

Alo!/Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo!/Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo!/Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo.rs

Pogledaj galeriju

Tanjug/Sava Radovanović

Pogledaj galeriju

Tanjug/Sava Radovanović

Pogledaj galeriju

Tanjug/Sava Radovanović

Pogledaj galeriju