Koja vakcina je najefikasnija za starije od 65 godina

Savetnik za nuklearnu energiju dr Marija Gnjatović za Pink je rekla da su sve vakcine koje se upotrebljavaju u Srbiji ispitane, a što se tiče građana starijih od 65 godina, tu se najbolje pokazala kineska vakcina.

Državni sekretar u Minstarstvu zdravlja Mirsad Đerlek istakao je da je borba sa postkovid sindromom uveliko strateški spremna, te dodao da posledice mogu biti fatalne.

Gnjatović, savetnik za nuklearnu energiju je za "Novo jutro" prokomentarisala istraživanje kineske vakcine, te se dotakla i AstraZeneke koja nešto sporije daje humoralni efekat u odnosu na ostala cepiva koja se koriste u Srbiji. Ona se dotakla i imuniteta koje primena vakcina stvara, gde je istakla da je najnovijim istraživanjem utvrđeno da pojedine vakcine mogu da zaštite organizam do čak godinu dana.

Nismo ispitivali samo kinesku vakcinu, mi smo radili ispitivanje za sve vakcine, kao što smo pratili i prirodnu infekciju. Dobar je odgovor na sve primenjene vakcine. Vakcine koje su moderne tehnologije brže daju taj dobar humoralni odgovor. AstraZeneka, Fajzer, Sputnjik... Što se tiče Sinofarm vakcine, ona je bezbedna, klasična vakcina, i očekuje se da krene kasnije da daje rezultate. Videćemo koliko će ona trajati, do sada se govori da će primenom nekih vakcina, imunitet trajati godinu dana. Što se tiče Sinofarma, ona je dobra za populaciju do 65 godina. Ukoliko se bude preporučivala treća doza, trebaju se u vidu imati takve osobe - rekla je dr Ignjatović.

Doktorka se dotakla i pojedinih diskriminacija vakcina, te je prokomentarisala izjavu Danske, koja je saopštila da AstraZeneku neće primenjivati kod sebe, već će je poklanjati siromašnima.

Ograničili su se na starije, jer je dokazano da nijedan slučaj venske tromboze nije prijavljen za starije od 65 godina. Nije utvrđen tačan razlog, ali vezu jesu utvrdili, i to su jako retke pojave. Jeste bezbednije primenjivati je u starijim dobima. AstraZeneka stvara najbolji odgovor kod starijih od 80 godina, u odnosu na sve druge vakcine. Prva doza izaziva odgovor kod preko 95 odsto vakcinisanih - dodala je dr Gnjatović.

Doktorka se potom dotakla i brazilskog soja koji se, prema navodima, pojavio i u Srbiji. Ona je prokomentarisala da je pojava i pominjanje istoimenog virusa stvorio paniku među građanima.

Pominjanje bilo kog soja stvara paniku. Gde virusa ima u velikom broju, normalne su mutacije. Postoji opasnost u delu Brazila, gde su česte reinfekcije - objasnila je.

Đerlek se dotakao i postkovid sindroma, za koji se uveliko priprema strategija borbe sa svim posledicama koje će se odraziti na mentalno zdravlje građana.

- Jeste da smo prošli nepovoljnu situaciju, i nema mesta za paniku, ne treba dolivati vatru na ulje. Treba razmišljati o danu kada pobedimo koronu, i šta sutra, obzirom na posledice koje virus izaziva na našem mentalnom nivou. Mi već pravimo strategiju kako da se suočimo sa tim problemom. To je promena načina života, usamljenost, anksioznost, depresija, imaćemo tu dosta posla - zaključio je Đerlek.

Povodom pokretanja proizvodnje ruske vakcine Sputnjik V, Đerlek ističe kako se do kraja godine očekuje stvaranje milionskih doza koje dokazuju koliko je Srbija uvek korak ili dva ispred samog virusa.

Ono što jeste revolucionarno za našu zemlju jeste fabrika za proizvodnju Sputnjika V. Do kraja godine očekujemo milionske doze koje će se proizvoditi na Torlaku. To je izuzetno skup projakat, i pokazalo se da je zdravstveni sistem stub jedne države. Vizija predsednika dokazuje koliko smo spremni, i koliko smo na uvek korak ili dva ispred virusa - govorio je Đerlek.