Evo šta vernici treba da urade na današnji dan, ali i šta nikako ne smeju

Pravoslavni vernici danas slave Veliku subotu, drugi dan od raspeća Isusa Hrista i uoči njegovog vaskrsenja. Velika subota se praznuje u molitvi, miru i tišini, kao dan žalosti za raspetim Hristom, kada je njegovo telo ležalo položeno na grobu.

Veliku subotu još zovu i "strašna subota", "zavalita subota" ili "dugačka subota", da bi se opomenulo na duge Hristove muke na raspeću.

Hrišćani veruju da je na ovaj dan Hristovo telo boravilo na grobu, dok je njegov duh bio Adu. U isto vreme, Isus je na prestolu bio sa Ocem i Duhom, zato što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

Veruje se da je tada Gospod duše pravednika iz Ada uveo u rajska naselja, a ikona na kojoj je prikazan Hristos kako za ruku drži Adama i Evu, dok su mu pod stopalima razbijena vrata ada, prikazuje taj događaj.

Takođe, postoji verovanje da na Veliku subotu treba uraditi sve poslove i pripreme za doček velikog praznika. Čisti se i rasprema kuća, priprema hrana, garderoba, farbaju jaja pre izlaska sunca. U nekim krajevima se mesi specijalna vrsta hleba sa bosiljkom, kao i manji kolači.

Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo".

Na ovaj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu, koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Takođe, vernici koji idu na ponoćnu liturgiju mogu da obuku svetliju odeću, jer time nagoveštavaju prekid žalosti i Hristovo vaskrsenje.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Vernici u hramovima odgovaraju molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću, na kome se temelji hrišćanska vera.

Zajednička molitva na Veliku subotu poštuje se u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi "blagodatnog ognja".