Koji su to kriterijumi koji određuju sreću kokošaka i kvalitet njihovog života?

Jaje koje je snela kokoška iz organskog uzgoja je tri puta skuplje nego druga.

U trgovinskim lancima košta 37 dinara, a trebalo bi da bude i kvalitetnije od drugih. Tri puta je jeftinije jaje dobijeno od kokošaka koje su zatvorene u kavezima, i za njega treba izdvojiti 12 dinara.

Uslovi u kojima žive koke nosilje utiču na proizvod koji daju. Stručnjaci kažu da su one koje šetaju srećnije od onih u kavezima. Ipak, obeležavanje načina uzgoja na pakovanju jaja i kodova na samom proizvodu mnoge potrošače zbunjuje, jer ne razumeju šta tačno znači.

Kako objašnjava Jelena Petković iz Veterinarskog specijalističkog instituta u Jagodini, ukoliko je navedeno da su jaja iz kaveznog uzgoja, to znači da kokoške žive zatvorene.

- Ovo je najmanje human način da se uzgajaju i najjeftinija je proizvodnja, pa bi trebalo takva da bude i krajnja cena - navodi Petkovićeva. - Jaja su iz slobodnog uzgoja kada koke nosilje šetaju po otvorenom prostoru, nekom ograđenom dvorištu. Podni uzgoj znači da se nalaze u nekim objektima, ali nisu u kavezima, već se slobodno kreću i imaju gnezda u koja ležu jaja.

Kod organskog uzgoja, kako navodi, hrana koja se koristi morala bi da bude proizvedena po principima ove poljoprivrede bez korišćenja bilo kakvih pesticida, herbicida i aditiva. I te koke se slobodno šetaju, nisu u kavezima.

- Nosivost kod takvog uzgoja nije visoka, koliko može da bude kada se primenjuju neke vitaminsko-mineralne smese i zato su ta jaja najskuplja - kaže Petkovićeva.

Ona ističe da bez obzira na način uzgoja svako jaje koje se nađe na tržištu mora da bude bezbedno. Postoje, kako navodi, programi monitoringa i tu se nasumično uzimaju uzorci i šalju se na ispitivanje.

- Koke nosilje ne smeju da se tretiraju hormonima, niti da se leče, a ukoliko su na terapiji, zabranjuje se promet njihovih jaja dok to traje i ne prođe karenca - naglašava naša sagovornica. - Jaje ne sme da ima ostatke veterinarskih lekova, sredstava za zaštitu bilja, herbicida, pesticida i slično. Moraju da budu sveža, maksimalan rok upotrebe je 28 dana i da su sakupljana i pakovana u odabranim objektima.

Veliki proizvođači jaja imaju obavezu da navedu sve podatke i oznake predviđene Pravilnikom o kvalitetu ovog proizvoda čija primena je počela prošle godine, dok mali proizvođači to ne moraju.

OZNAKE

Kod na samom proizvodu sadrži podatak o načinu uzgoja koka, državi porekla i objektu u kome se uzgajaju nosilje. Jaja iz organskog uzgoja imaju broj 0, iz slobodnog 1, iz podnog uzgoja 2, a kavezni je označen brojem 3. U prometu može biti samo A klasa i ona je klasirana u četiri grupe prema težini.