Miloš (33) je 15 dana u Areni, izbegao je respirator za dlaku jer su hrabri doktori odlučili da se bore za njegov mladi život, ovo je njegovo iskustvo iz bolnice!

Prenosimo vam Miloševu priču u celosti:

Miloš je sa Tviteru podelio detaljan prikaz svog zdravstvenog stanja iz dana u dan.

"Petnaesti dan kako sam u Areni, kovid pozitivan. Hronologija:

- 26.3. primamo prvu dozu Fajzer vakcine u Batutu

- 28.3. nedelja sa roditeljima, koji su i dalje kovid negativni

- 29.3. odlazak kod zubara na brz pregled, dobijam dva antibiotika i planiramo sledeće nedelje vađenje zuba.

Izdržim do uveče, okej sam, ulazimo tamo, kad ono stepenice, na dole, što je najcrnje (smeh). Siđem i naravno 10 minuta pauza da smirim disanje i kašalj. Odradim skener. 15/25 skor.

- 08.04. zove me čovek koji je radio skener u 00:08 sati da urgira da ne čekam petak kada imam kontrolu. Okej.

Odspavam dva, tri sata, lek prestaje da deluje, mi diskutujemo u četiri sata popodne šta da radimo. Kao ajde zovemo ujutru, odmah na kontrolu. Ali opet meni živac proradi i zovem bolnicu da vidim nešto, bilo šta. Dobijem savet da je infektivna dežurna i da odemo tamo.

Fora sa Infektivnom je što oni mogu da kažu: "kući idi" ili "ideš u bolnicu". Primaju me, stavljaju na kiseonik, krv, sve u roku od pet minuta. Perfekcija. onda kreće čekanje i "smena" i čišćenje prostorija i otvoreni prozori na dva sata gde ja ležim pored u ordinaciji sa groznicom.

Smena ili šta god se završava, nova doktora donosi nalaz od super doktora koji me je primio i pregledao i dobijamo uput za Arenu. Negde oko osam uveče sad? Nemam pojma. Odlazimo u Arenu, prijem, 39,4 temperatura, raspadam se. Kreću divni doktori da plešu oko mene".

Kreću božićne jelkice (infuzije), kreće skidanje temperature.

- 08.04 - 14.04. jelkice, žestoki problemi sa disanjem (fazon 1/4 pluća mi radila), doktori već prvi dan rade iskustvenu procenu da je u pitanju citokinska oluja i uz dogovor sa internistom sa VMA dobijam prvu dozu.

Krv sutra potvrđuje njihove pretpostavke. Drugi dan druga doza. Glavna stvar s ovim je izgleda da ako ti skinu temperaturu s analginom, i onda ti se temperatura ponovo digne na 38+, citokinska oluja. smirujem se, ali i dalje je problem kada se odvojim od kiseonika.

Dakle, prvi odlasci u WC (u kolicima) na nuždu su trigerovali sve moje epizode ovde gde se videlo koliko su mi pluća otišla. Završio sam na 30l kisonika dok me doktori non stop proveravaju, jer sledeći korak je prebacivanje u bataju na respiratore...".

Miloš je u nastavku napisao:

"Odluka je bila "daj da se borimo za njega (mene) jer je mlad bar još dan dva" (ovo saznajem naknadno). Ja sam sam u jednom trenutku čuo to "prebacivanje" kao opciju i kapiram da mi se telo zainatilo da neću ja nigde iz divne Arene.

Smiruje se sve, dobijam guske i lopate (smeh) i ego umire, lagano se servisiram pred osam drugih ljudi ko da nije ništa. Lagano mi je sve bolje, smanjujem kiseonik. Ne znam u kom trenutku se prelomilo, ali se prelomilo... Uspevam da ustajem iz kreveta i da prošetam dva to tri minuta.

- 15.04. pa do danas, sve više se krećem, lagano, kiseonik smanjujem, prvi odlasci u "actual wc ffs", osećam pluća kako se otvaraju. Upala mišića od šetnje. Sutra mini upala plućnog mišića jer sam disao punim plućima ceo dan. Kiseonik se spustio na 2-3l.

Cela ekipa koja je bila tu kad sam ušao je sad već otišla, "ostajem" sam sa novom ekipom. Kreću priče sa doktorima kroz šta sam prošao, uhvate me emocije jednom dok sam klopao, jer sam "sam" i budala seo pored prozora i samo gledam ljude kako prolaze pored Arene i kamione i kola.

"Prođe i taj momenat, naravno, nova ekipica isto sve kul, malo starija nego prošla ali okej.

Uskoro pada prvo tuširanje i pranje kose. Juče dobijam rezultate, crp 0.6 d-dimer 0.48, sve perfektno. Malo su bela zrnca uvećana, ali kažu to je normalno. Skinuli me sa jelkice skroz, što postaje malo ono čudno, jer sam naviknut sad već (smeh). Dakle, samo jedna pilula + iglica u stomak + 20ml nečega u venu. Kreće "dosadno" mi je što je jasan znak da si skroz ozdravio. Sinoć sam se prvi put čuo sa najbližima, fazon tri, četiri sata sam sedeo u krevetu i pričao".

"Danas radim rendgen da se potvrde pluća, ali to već znam da je okej jer je*eno dišem kao i pre. Biće naravno smanjenja kapaciteta na dva-tri meseca dok traje oporavak, ali to je to. Sad je kažem "do sada" deo gde se samo čeka dan-dva da se potvrdi da sam okej, što bliže 100 odsto".

"Problem je u tome što je imuni sistem bukvalno resetovan i sada se opet "gradi" od nule i to će da se nastavi kroz dve, tri nedelje kućne izolacije gde bukvalno moram da se pazim od najmanjih gluposti. Dakle, doktori samo žele da budu što sigurniji da sam u što boljem stanju pre nego što odem".

"End of my ted talk.

Rezime moje priče je: "Ne čekajte ništa i nikog ako imate mogućnosti, ako nemate nađite vremena da čekate da sve što pre odradite (privatne vs državne bolnice) - Arena i ljudi ovde su 10/10 bez ikakvih zamerki".

Od prijema pa do sad prosto ne mogu da verujem šta ovi doktori i sestre i tehničari rade. Oduševljen sam. Kako krene oporavak krene i empatija da mi budi i prosto kreneš da osećaš njih i kako se osećaju. Apsolutni heroji.

Vakcinišite se, sačuvajte sebe i one oko vas".

Miloš je pre nekoliko sati napisao na Tviteru: "Braunila skinuta jutros", a zatim dodao: "Evo još malo zapažanja. Od mog prijema do prijema najnovijeg komšije razlika u broju kartona skoro 300. Da kažemo 20 prijema dnevno. Navikao sam se na ovo vojničko ćebe koje je kao šmirgla. Sad mi je najudobnija stvar ikada. Golubovi i još neke ptice lete po Areni".