Snajperista Vojske Srbije otkriva šta je bitno za uspeh misije, ali i šta mora da poseduje dobar strelac!

Nekada snajperisti moraju da osmisle kamuflažu za samo nekoliko minuta. Uz snalažljivost, dobar snajperista mora brzo da nađe položaj, da ima čelične živce i bude spreman da se snađe u prirodi.

- Ovo što na meni vidite je tzv. džili odelo. Svaki snajperista ga izrađuje sam i ono nije potpuna maska jednog snajperiste. U principu, ono pokriva 30 odsto te kamuflaže. Ostatak snajperista dorađuje tako što koristi prirodnu vegetaciju u zavisnosti od terena na kojem se nalazi - kaže snajperista Vojske Srbije za RTS.

Uspešan snajperista, kažu vojnici, nekad može da bude efikasniji od cele jedinice.

Osim što moraju da budu nevidljivi, za snajperiste je specifično i to što su sami sebi prva podrška i prva zaštita. Položaj zauzima ili jedan snajperista ili snajperisti u paru, a kada dolaze na taj položaj ili ga napuštaju – moraju da brinu sami o sebi.

Precizan pogodak je i najjednostavniji deo zadatka.

- Psihička sprema je važnija od fizičke upravo zbog tog nekog strpljenja i zbog težine tog čekanja zato što zadaci nekada mogu da traju po više sati, pa nekad i po više dana. Sama obuka traje tri meseca i zasniva se u nekoliko faza. U toj nekoj početnoj fazi biraju se snajperisti – da li je dobar strelac, da li ima strpljenje, kakav je u maskiranju, da li ima tu neku moć zapažanja bolju od drugih - ističe snajperista.

Nezvanični rekorder u ovoj disciplini, za koju nisu svi vojnici rođeni, jeste jedan engleski vojnik. On je 2009. godine pogodio neprijatelja sa više od dva kilometra.