"Zeleni tepih" će očistiti vazduh od opasnih čestica!
Mahovina je biljka koja ima vrlo važnu ulogu u eko-sistemu, ali se poslednjih godina pokazalo da utiče i na smanjenje aerozagađenja. Zidovi od mahovine, već su našli primenu u nekoliko velikih evropskih gradova poput Londona, Osla, Glazgova... Idući u korak sa najmodernijim tehnološkim dostignućima JKP „Zelenilo Beograd” je u februaru prošle godine, započelo projekat gajenja mahovina, kao još jedan od načina da se što efikasnije doprinese globalnom cilju – smanjenju uticaja aerozagađenja na životnu sredinu.
ЈКП „Зеленило Београд”
Mahovina, Foto: ЈКП „Зеленило Београд”– Mahovine su takozvani bio-sunđeri, biljke koje nisu vaskularne, nemaju pravi koren već se za podlogu vezuju rizoidima, a sve hranljive materije apsorbuju iz vazduha. One imaju veliku upijajuću moć, što je za umanjenje aerozagađenja u gradskim, industrijskim, sredinama od velikog značaja – kažu u „Zelenilu”.
Proces gajenja mahovina počeo je tako što su radnici „Zelenila”, preneli mahovine iz njihovih prirodnih staništa iz Zvezdarske i Bajfordove šume, šume u Jajincima, sa Velikog ratnog ostrva, sa platoa ispred „Geneksa”, i Makiša u staklenike. Prikupljene mahovine postavljene su na posebno pripremljene površine i podloge koje su obezbeđivale stalnu vlažnost i strujanje vazduha.
– U početku su obrađene zemljane površine – na svakoj je postavljen drenažni sloj od šljunka, zatim sloj sunđera koji će čuvati vlagu, a potom je mahovina postavljena na tri različite podloge – geotekstil, mrvljenu kamenu vunu i PVC mreže za zasenu. Iz procesa gajenja ubrzo je isključena mrvljena kamena vuna jer se pokazalo da mahovine postavljene na njoj nisu pravile kompaktnu celinu. Uslovi u stakleniku u letnjem periodu su se pokazali nepogodnim za razvoj ovih biljaka zbog visokih temperatura i nedovoljnog strujanja vazduha. Zbog toga mahovine su iznete u šumski deo gde su se uslovi pokazali mnogo prikladnijim – objašnjavaju u „Zelenilu”.
Pročitajte još:
Veliku pomoć u brizi o uzgoju mahovine dao je dr Marko Sabovljević, profesor sa Biološkog fakulteta u Beogradu. On je propratio proces prenošenja mahovina i u značajnoj meri usmerio kako da se najbolje reše određeni problemi u postupku gajenja.
Prvo je bilo potrebno da se tačno odrede vrste, a onda u toku letnjih meseci mahovine uvedu u stanje anabioze, odnosno mirovanja jer je uočeno da im nagle promene u temperaturi vazduha i količini vlage ne prijaju. Početkom jeseni je ponovo započeto sa procesom navodnjavanja i mahovine su takoreći oživele. One, inače, izrazito sporo rastu i imaju veoma mali godišnji rast. Za sad lepo napreduju u šumskoj sredini i uslovima koji su im obezbeđeni.
Što se tiče vrsta zastupljeni su rodovi Plagiumnium, Braćytecium, Anomodon, Amblistegium, Bryum, Syntrićia, Hypnum.
Trenutno je u „Zelenilu” u toku faza gajenja mahovina, ali postoje razne mogućnosti za njihovo korišćenje na javnim zelenim površinama, što je sledeći korak.
povezane vesti
