Popravka ne sme da bude skuplja od novog uređaja

Čak 76 odsto građana EU imalo je iskustva sa preranim kvarenjem uređaja, a najviše se žale na pametne telefone i kućne aparate, pokazuje najnovije istraživanje. Nažalost, kada odnesu uređaj na popravku, najčešće odustaju od servisa jer rezervni delovi, ako ih uopšte i ima na tržištu, koštaju često kao novi uređaj.

Kako je izjavila Biljana Borzan, hrvatska evroparlamentarka aktivna u borbi za zaštitu prava potrošača, čak 44 posto građana navodi skupu popravku kao razlog za kupovinu novog uređaja. Ona je istakla da se zalaže da cena rezervnih delova bude maksimalno 30 odsto cene novog uređaja.

– Rezervni delovi moraju da budu dostupni na tržištu minimalno oko deset godina i dostavljeni u roku od dve nedelje. Građani su voljni da za kvalitet plate i više ako treba. Recimo, u Hrvatskoj je čak dve trećine kupaca platilo više za proizvode koji su bolji za okolinu – istakla je ona i naglasila kako želi da bude osigurano da se do leta predloži zakon koji će doneti stvarne promene u svakodnevni život ljudi, a da potrošači zaista dobiju najbolje za svoj novac.

Didije Rejnders, evropski komesar za pravosuđe izjavio je takođe da će zakon obuhvatiti i zabranu ugrađenih kvarova. Istraživanja su pokazala da se najviše uređaja kvari u drugoj i trećoj godini rada kada im istekne obavezna garancija.

Rezervni delovi i njihov nedostatak na tržištu danas su veliki problem u svim državama. Skup servis odbija potrošače, što podstiče masovnu potrošnju i gomilanje elektronskog otpada iako bi mnogi odbačeni aparati mogli uz neznatne popravke da budu upotrebljavani još dosta godina. Potrošači su primorani da mnogo češće nego ranije kupuju uređaje. Istina i kupci su svesni kako su aparati za kuću pre nekoliko decenija bili znatno skuplji i teže dostupni. U međuvremenu proizvođači su shvatili da im je profitabilnije da prave jeftiniju tehniku i praktično svake godine izbacuju ovu. U takvim okolnostima servis i održavanje za njih postaju neisplativi.

Nove tehnologije podrazumevaju više elektronike, a potrošačka udruženja upozoravaju kako sumnjaju i u lošu poslovnu praksu proizvođača da se uređaji planirano kvare upravo kada im istekne garancija.

Promene na tržišu bele tehnike počele su da se pominju još u septembru prošle godine kada je rečeno da Evropska unija neće dozvoliti prodaju tehničkih uređaja lošeg kvaliteta. Važno pitanje je i električni otpad i kako smanjiti njegove količine. Evropska komisija najavila je da će ove godine predstaviti zakon koji nalaže da na proizvodima bude istaknuta oznaka trajanja uređaja, koja podrazumeva očekivani rok trajnja, kao i dostupnost i cenu rezervnih delova i troškove popravke. Takođe postoji potreba da se ojača tržište polovne robe, pa i predlozi da se na određene kategorije uređaja stave merači korišćenja, poput brojača kilometara za automobile. Na taj način bi kupci polovne tehnike zaista znali šta kupuju.

Poznavaoci tržišta ipak ne veruje da će donošenje ovakvih propisa biti lak posao. Veliki proizvođači teško će pristati da se odreknu profita i naprave proizvode dužeg veka trajanja, a ako se to i dogodi postavlja se pitanje kako će nova pravila uticati na cenu elektičnih uređaja.