Svi koji imaju depozit u bankama treba da provere šta se dešava sa njihovim novcem

Prema njegovim rečima, razlozi za to leže pre svega u činjenici da su kamatne stope na evroštednju na domaćem tržištu znatno veće nego u zemljama evrozone i da je za banke ovako prikupljena štednja jeftiniji način da dođu do dodatnih izvora za finansiranje svoje kreditne aktivnosti, nego da se zadužuju u inostranstvu.

- Jak dodatni argument je i faktičko stanje da Narodna banka Srbije trenutno ne zaračunava negativne kamatne stope na izdvojenu deviznu rezervu banaka, kao i da ne postoje nikakvi nagoveštaji da će se to desiti u skorijoj budućnosti - rekao je Vasić.

Kada je reč o kamatama na štednju koje su negativne u većini evropskih država, on ističe da Evropska centralna banka drži negativnu referentnu kamatnu stopu, što se prelilo na poslovanje banaka na međunarodnom tržištu.

Takvu praksu, dodaje, imaju samo neke banke i to samo na određenu vrstu štednje - na primer, na štednju veću od milion evra i slično.

Na pitanje koliko porast štednje može da bude ograničavajući faktor u poslovanju banaka i zašto, Vasić kaže da sredstva prikupljena kroz štednju, za banke predstavljaju realan izvor za dodatnu kreditnu aktivnost i podršku privredi i građanima.

- Trenutne kamatne stope na evroštednju u Srbiji su i dalje na višem nivou nego što je to slučaj u zemljama evrozone. Osnovni razlog za to verovatno je rejting zemlje, koji je, iako poboljšan, i dalje ispod investicionog ranga, što za sobom povlači veće troškove zaduživanja domaćih banaka u inostranstvu, nego što je slučaj sa bankama koje posluju u evrozoni - kaže Vasić.

Dodaje da se to direktno odražava na kamatne stope na domaću štednju u evrima.