Aleksandar Šapić, lider Srpskog patriotskog saveza, o opasnim naslovnicama i atmosferi pred predstojeće izbore

Iako ima gotovo najmlađu političku stranku, odluku o izlasku na predstojeće parlamentarne izbore već je doneo i polako ušao u kampanju...

- Napravili smo stranku u vremenima kada je ljudima politike preko glave, kada su razočarani i u politiku i u političare, i onda u takvoj atmosferi kad im neko spomene bilo šta od politike, jednostavno gase receptore i ne žele ni da čuju o čemu se radi. S druge strane, nemamo na glavi tapiju neuspešnog vođenja zemlje, štaviše, sve što smo do sada radili, bar na lokalu, mislim da smo dobro radili i da nismo razočarali. Na kraju krajeva, poverenje ljudi koje sam dobio već u dva mandata na jednoj tako velikoj opštini kao što je Novi Beograd valjda govori u prilog tome.

Da li vas je neko zvao da vas ubeđuje da se odlučite za bojkot?
- Nije.

Pojedini opozicionari hvale se u poslednje vreme kako su im nuđene velike pare za ovaj ili onaj politički potez, da li ste vi ikada imali takvu nepristojnu ponudu?

- Nikada mi za ovih deset godina, koliko sam u ovom poslu, niko nije nudio novac za bilo kakvu političku odluku.

Primetili ste da vam bojkot dela opozicije matematički može odgovarati. Da li ćete uzeti Boškove, Jeremićeve ili Đilasove glasače?
- Ovo su redovni parlamentarni izbori i, koliko znam, na njih može da izađe ko god želi i nikome nije zabranjeno da to uradi. Ko god ne izađe na izbore, pretpostavljam da je svestan činjenice da će ljudi koji na njih izađu, a na listi ne nađu svog favorita, verovatno glasati za nekoga drugog ko se nalazi na listiću, a čiji su mu politički stavovi takođe bliski.

 

Rekli ste da je ulazak u parlament vaš prvi cilj, a da li će drugi biti možda ulazak u Vladu?

- Ukoliko dobijemo podršku naroda za svoju politiku i uđemo u parlament, a onda nam se ponudi prilika da tu istu politiku implementiramo u realan život, onda da. Pa zar to nije svrha bavljenja ovim poslom?! Implementacija politike koju zastupate. Ali takođe sad odmah mogu da vam kažem da u Vladu ili u bilo koji drugi nivo vlasti nikad ne bih ušao ukoliko je jedini cilj mog ulaska politička funkcija, a ne sprovođenje politike u koju verujem. Da sam to do sada imao kao jedini cilj, odavno bih verovatno bio na daleko višoj poziciji nego što je to predsednik jedne beogradske opštine.

Na Novom Beogradu ste u koaliciji sa mnogim strankama, da li biste nakon parlamentarnih mogli npr. da uđete i u koaliciju sa SNS?
- Ako želite da se ozbiljno bavite ovim poslom, onda ne smete svoje ciljeve da postavljate u odnosu na stranke ili pojedince, već na svoje političke stavove i principe preko kojih nećete preći. U svom životu bio sam u koaliciji skoro sa svim strankama koje postoje u Srbiji, osim sa SNS-om, ali istovremeno nikada nisam odustao od svojih političkih i ljudskih načela. Od kada vodim opštinu Novi Beograd, politika prema Novobeograđanima i ono što se za njih radi nikada se nije menjalo bez obzira na to što su se menjali moji koalicioni partneri.

 

I dalje se priča o fotografiji na naslovnoj strani NIN-a, gde je snajper uperen u predsednika Vučića, a onda i naslovnoj „Danasa“, gde je na Vučićevim grudima bila nacrtana meta... Šta vi mislite o tome?

- U zemlji u kojoj je ubijen premijer pre samo deceniju i po mislim da je takva fotografija, pa čak i da nije bila zlonamerna, izuzetno opasna. Ne želim da verujem da je neko želeo da insinuira bilo šta, ali mi nije jasno da ukoliko je fotografija nespretno odabrana, zašto nije jasno rečeno da je učinjena nenamerna greška i tu se svaka polemika završila. Ovako je otvorena jedna izuzetno opasna tema koju verujem da svaki normalan čovek nikad ne bi podržao, bez obzira na političko opredeljenje. Srpskom narodu je dosta ubistava i nesreća kroz koje smo prolazili decenijama.

Naljutili su vas predstavnici EP jer vas nisu pozvali na razgovore, zatražili ste da se izjasne da li stranke koje nisu u SZS-u smatraju nerelevantnim. Šta mislite zašto vas nisu pozvali?

- Uopšte me nisu naljutili. Prvo, u politici nemate pravo na ljutnju jer tako postajete ranjivi, a drugo, ko sam ja da se na njih ljutim. Samo mi je bilo nejasno da su pojedinci koji se nalaze na tako ozbiljnim pozicijama u okviru EU odlučili da, ukoliko ne zastupaš stav aktuelne vlasti sa jedne ili Saveza za Srbiju sa druge strane, onda se ne računa da politički postojiš. I to je okej, samo treba da se jasno kaže. Takođe, verujem da su u tom slučaju apsolutno svesni mogućnosti koju su time otvorili. A to je da ukoliko sutra neko od nas ipak bude politički postojao, možda ne bude želeo, recimo, baš sa tim istim pojedincima da razgovara, već i on potraži neke druge, relevantnije sagovornike.

U vašem timu je i Vladan Glišić, jedan od osnivača Dveri. Ima li još dverjana kod vas?

- Da, pored Vladana, tu je i Radovan Tvrdišić, jedan od petoro ljudi koji su pre mnogo godina pravili Dveri. Oni su kod mene već nekoliko godina.

Da li su u SPAS-u preletači dobrodošli?

- Nikad nikoga nismo ubeđivali, pritiskali ili molili da postane deo nas. Postavljao sam od prvog dana jasna pravila kako ponašanja, tako i politike koju zastupam. Na početku na lokalnom, a otkad sam napravio SPAS, i na republičkom nivou. Svako ko smatra da to što govorim i radim ima smisla i da je dobro za srpsko društvo, a spreman je ta pravila da poštuje, dobrodošao je. Mi ne možemo ljudima samo zato što su nekad bili deo neke druge organizacije da zabranimo da podrže ono što mi danas radimo. S druge strane, znam da do sada niko ko je došao kod mene nije dobio ništa zauzvrat, osim politike koju zastupam. E sad, ukoliko je „profesionalnim preletačima“ to dovoljno, dobrodošli su. Samo se bojim da oni ipak imaju neki drugi cilj, sa kojim se kod mene baš i ne bi ’leba najeli.