Nenad Čanak se prisetio hapšenja Slobodana Miloševića, a onda žestoko opleo po seriji "Porodica": Reči koje je izgovorio dići će ogromnu buku u javnosti

Privođenje Miloševića počelo je 30. marta, a okončano je posle dva dana, i to posle sedmočasovnih pregovora o predaji.

Nenad Čanak, lider LSV-a, komentarišući ovaj događaj, ali i seriju koja se o njemu emituje, kaže da je ovo vreme jako kompleksno da bi se moglo prikazati jednim događajem i iz jednog ugla. I dalje je, kaže, mnogo živih svedoka, kojima deluje neubedljivo kada im se pojedini događaji serviraju kroz umetničku prizmu.

- Prošlo je 20 godina koje su u sebi nosile mnogo nesporazuma i nerazumevanja u ljudima za događaje koje su različitim očima gledali. Ti nesporazumi nikada nisu istorijom svedeni u univerzalno prihvaćenu činjenicu, pa je samim tim puno predrasuda, a pola istine je uvek cela laž – kaže Čanak za emisiju Pravac na TV Vesti.

Kaže da podeljene strane ne postoje samo na našim prostorima.

- Da bi se 90-e godine bolje sagledale ne može se jedan događaj opkoljene porodice emitovati bez prethodno emitovanog filma „Vukovar, jedna priča“ ili „Dnevnik uvreda 1993“. Sigurno je da je, po mom skromnom mišljenju, čitav ovaj prikaz zapravo kombinacija Kralja Lira i Indeksovog pozorišta, jer osim uloga Slobodana Miloševića, Mirjane Marković i Marije Milošević, sve ostale su dvodimenzionalne, sve su skice, a ne likovi. Duboka je neravnoteža fascinantne glume s jedne strane, i dosta, ponavljam, dvodimenzionalnih uloga svih ostalih sa druge strane. Kao da samo njih troje imaju emocije, a ostali su nekakve utvare koje se samo okupljaju oko toga „hoćemo ga“ i „ne damo ga“– kaže Čanak za Pravac.

Ističe da je, ono što je on video tada, veoma dragoceno, da je razbilo puno iluzija i stavilo ga pred pred niz pitanja za koje je sam morao naći odgovore.

- Jednostavno je kada imaš loše momke i dobre momke, ali kada imaš dominantno loše i dominantno dobre, moraš da vidiš koji je to procenat dobrote u dobrima i procenat lošeg u lošima, a da bi mogao da se staviš negde gde te neće, u najboljem slučaju, gristi savest, a u gorem slučaju, pravosudni organi. Kroz sve to čovek mora da se opredeljuje i da sebe pronalazi u komplikovanim stvarima, gde ne postoji konstanta i gde se sve stalno menja – kaže Čanak i dodaje: